Foto: www.spc.rs
Vesti
DANAS SLAVIMO SPASOVDAN! SMATRA SE NAJSREĆNIJIM DANOM U GODINI, a ovi običaji štite od zla, donose sreću i blagostanje!
Ovaj praznik je slava grada Beograda, a u mnogim mestima u Srbiji je i zavetina - praznik celog naselja. Vaznesenje Gospodnje veliki je i značajan praznik, jedan od glavnih kod Srba, koji su nekada slavili i muslimani i katolici.
Na Spasovdan se ne radi nikakav težak posao, pošto je veliki praznik koji, prema verovanju, može da spasi kuću od nevolje, a decu od bolesti.
Poštovan je veoma i u predhrišćanskom vremenu, a tradicionalno je izuzetno cenjen i poštovan u doba cara Dušana. Smatra se da nije slučajno što je čuveni Dušanov zakonik obnarodovan 1349. na Spasovdan, a na isti praznik i dopunjen 1354. godine.
Spasovdan pada uvek u četvrtak i to šesti po Vaskrsu. Crkva ga praznuje kao Vaznesenje Gospodnje, jedan od 12 velikih praznika i osam Hristovih praznika.
Prema narodnom predanju, tog dana se spasio Bog od rđavih ljudi i otišao - vazneo se - na nebo, a ostala je i priča da je Bog pobegao na nebo od zlih i nevaljalih ljudi
Od davnina je Spasovdan, kao duboko ukorenjena svetkovina u narodu, prolećni praznik stočara i zemljoradnika. Smatra se veoma srećnim varovnim danom kada sve valja započinjati i zato se zove još Spasovlje.
Beograd danas obeležava svoju slavu Spasovdan
Današnjom liturgijom u Vaznesenjskoj crkvi i litijom centralnim gradskim ulicama Grad Beograd će obeležiti svoju slavu Vaznesenje gospodnje - Spasovdan.
Ovogodišnji domaćin slave je gradonačelnik Zoran Radojičić, a kako je najavljeno, danas u devet sati počinje liturgija u Vaznesenjskoj crkvi koju će služiti patrijarh Porfirije.
Uz oglašavanje zvona u svim gradskim crkvama večeras u 19 sati će početi litija koju će predvoditi patrijarh, a u kojoj će učestvovati predstavnici Grada Beograda, sveštenici, članovi beogradskih crkvenih horova, predstavnici različitih gradskih službi i građani.
Litija će biti formirana ispred Vaznesenjske crkve u Ulici admirala Geprata, odakle će se kolona kretati ulicama Kneza Miloša i Kralja Milana preko Trga Slavija i dalje Bulevarom oslobođenja do Hrama Svetog Save na Vračaru, gde će biti služen moleban za Beograd i njegove stanovnike.
Od kad je despot Stefan Lazarević 1403. godine dao Beogradu status prestonice u čast obnove i napretka Beograd je kao svoju slavu uzeo Vaznesenje Gospodnje - Spasovdan.
Stara zavetna slava simbolično ukazuje na uzdizanje - vaznesenje grada iz pepela i neuništivu nadu i veru u budućnost.
Praznik Vaznesenja Gospodnjeg ili kako je u narodu uobičajeno Spasovdan jedan je od deset praznika posvećenih Hristu, spada u pokretne praznike i uvek pada u četvrtak, 40 dana posle Vaskrsa, a deset dana pre Duhova.
Prošle godine, zbog pandemije korona virusa, litije nije bilo, ali je gradska slava obeležena liturgijom u Vaznesenjskoj crkvi i lomljenjem slavskog kolača i paljenjem sveća u Starom dvoru, uz prisustvo manjeg broja ljudi nego što je uobičajeno.
Običaji na Spasovdan
Pre zore, na Spasovdan Krstonoše pohode zapise - osveštana stabla, najčešće hrastove ili neke voćke, mahom divlje kruške. Noseći barjake i krst, narod stiže pod stablo zapisa, kiteći ga vencima cveća i darujući raznim đakonijama.
Te litije se priređuju radi napretka useva (letine), kiše i boljeg berićeta. Krstonoše idu u krug oko zapisa, moleći se i pevajući, dok pop činodejstvuje, a ranije je ponegde bio običaj da sveštenik u provrćeno stablo stavlja zapis da "čuva selo od crva".
Takvih osveštanih dubova ima u mnogim krajevima, ponajviše u Šumadiji i Vasojevićima. Smatraju se svetim stablima, koja je grehota dirati, a kamo li seći.
Zapisano je da je jednom domaćinu kraj Topole, koji je odsekao zapis na svojoj njivi u nameri da ga iseče za kapiju, grom udario u dvorište gde je ležao posečeni zapis, baš kada je ženio sina, i rasterao svatove.
Na Spasovdan se ne radi da grom ne bije i, kako veruju u leskovačkom kraju, ne dođe na čoveka "lošotinja" i da insekti ne opustoše njive. Posebno je bio raširen običaj da se na Spasovdan po njivama, zabranima, torovima, košnicama, baštama pobadaju krstovi od leskvine (zakršćavanje letine), ako to nije učinjeno na Đurđevdan.
Informer
Pobadan je i leskov štap i rasecan na vrhu, u visini grudi, a u rasek je stavljen kraći prut i tako pravljen krst kojim može da se vidi sa svih strana.
U nekim krajevima bio je običaj da se od osušenog svinjskog brava sačuva vilica i na Spasovdan pojede, da im "sva svinja ubuduće bude slatkorana", odnosno da im prija sve ono što "po gori popasu i iz korita poloču".
Kosti od oglodane vilice se ne razdvajaju, nego se sa sve zubima okače u pčelinjaku, da bi pčele u rojevima napredovale.
"Koliko sela toliko i adeta." Tako se u nekim krajevima rano išlo u jagode i na Spasovdan se izjutra ne jede ništa dok se ne okuse jagode. Negde je, pak, bio običaj da kad se prvi put od godišnjih plodova i namirnica okusi o Spasovdanu (mleko, meso, voće).
Ponegde se čak i verovalo da ne valja okusiti novo voće ako su nekom deca umirala, dok najpre ne razdele sirotinji od tog novog voća za dušu svoje dece, jer će, u protivnom, na onom svetu deca ostati bez tog obroka i grišće svoje prste umesto obroka, govoreći da su im ga roditelji pojeli.
Bio je i običaj da se na Spasovdan, pre sunca, kupa u reci ili moru i da se do ovog dana ne pije mleko od muže u toj godini, pa je ovo prvo kušanje mleka propraćeno nizom običaja radi povećanja mlečnosti i boljeg skorupa, uz prskanje mlekom i zalivanje vodom za vrat, da bi bilo mleka kao vode.
U nekim selima oko Požege na posudu s vodom, u kojoj su i mnoge razne trave, stavljana je debela cerova kora, koja se probuši i kroz nju procedi malo mleka, da se hvata kajmak debeo kao cerova kora.
Na Spasovdan, verovalo se u Šumadiji, u zoru se mogu videti vampiri.
Nekada se na ovaj važan datum obavezno se klalo jagnje, kao žrtva svecu, tj, u ovom slučaju samom Hristu.
Prema običajima, na današnji dan se muškarci ne briju, žene se ne umivaju, a deca ne kupaju. Ne spava se preko dana, da se ne bi dremalo preko godine.
Vernici su odlazili u crkvu na verski obred posvećen ovom prazniku. Posle izlaska iz crkve, domaćini su svoje goste vodili kući, gde ih je čekao bogato pripremljen ručak. Oni koji nisu išli u goste, okupljali su se na prostoru ispred crkve i tu nastavili slavlje. Ispred crkve su se pekli jaganjci, točilo piće, prodavao sladoled, kolači i bombone.