AKO OSETITE OVE SIMPTOME, ODMAH SE JAVITE LEKARU! Doktori objasnili šta može da izazove OTOK KOJI NE PROLAZI!

Sindrom postkovida ne zabolazi nikoga, a često njegova kompleksnost ne zavisi od težine kliničke slike, kao ni od broja godina koje pacijent ima. Dešava se da osoba virus preleži "na nogama", a potom oseti teške simptome produženog kovida kao što su dugotrajni umor, malaksalost, "moždana magla" i zaboravnost.

Kada je reč o produženim simptomima koji su se javili već tokom infekcije, radi se o tegobama koje se pojave četiri nedelje nakon bolesti. One mogu trajati i godinu dana, rekla je pulmološkinja dr Maja Omcikus sa Klinike za pulmologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

- Apsolutno može da se javi krvni ugrušak u plućima čak i tokom same pneumonije, nevezano samo za kovid, ali istovremeno i dok traje sama akutna infekcija, ali postoji rizik i nakon te akutne faze, kada se relativno oporavio pacijent, i da dođe do pojave krvnog ugruška. Takođe uz pridružene bolesti i virusnu infekciju pacijent će biti i duže vezan za postelju, što je takođe faktor rizika za nastanak krvnog ugruška - izjavila je dr Omcikus.

Informer

Ako osećate bol i probadanje dok dišete, javite se lekaru. Može da se dogodi i iskašljavanje krvi, ne u velikim količinama, ali je u tim situacijama neophodno da se javite lekaru, istakla je doktorka.

Postkovid može dovesti i do upale srčanog mišića ili srčane maramice, aritmije, tromboze, varijacije u pritisku, čak i do infarkta.

Kako je kardiolog prof. dr Nebojša Tasić objasnio, upala srčane maramice, odnosno perikarditis, jedna je od najčešćih komplikacija. Prvi znaci biće probadanje u grudima i kratak dah, a onda će virus "preskočiti" zaštitni omotač srca i doći do srčanog mišića. Tada nastaje miokarditis ili upala srčanog mišica.

Upravo zbog mogućih kardiovaskularnih komplikacija, pacijentima se savetuje mirovanje i to najmanje tri meseca.

- Ako ste imali teži oblik, mirujte najmanje tri meseca, korona je pametan virus ali i nezgodan, oštećuje ceo organizam. Zahteva mirovanje i hidrataciju, a onda to nadograđujemo lekovima, suplementima ili mineralima - rekao je prof. dr Tasić u emisiji "RTS Ordinacija".

Informer

Takođe bi i na uporne otoke koji ne prolaze trebalo obratiti pažnju, kako bi se moguća pojava tromba ispitala na vreme, podsetio je dr Tasić.

Pacijenti koji su lečeni u bolnici imaju rizik od tromba, naročito ako su imali upalu pluća. Stariji ili pacijenti sa postojećim hroničnim bolestima kao što su kardiovaskularna oboljenja ili dijabetes, takođe su u većem riziku.

Simptomi kardiovaskularnih komplikacija:

• Umor
• Kratak dah
• Nepravilnosti u radu srca
• Bolovi u grudima ili osećaj "probadanja"
• Oticanje

Bonus video: