DA LI STE ZNALI?! SUKOB SINOVA KRALJA PETRA NOBELOVAC IVO ANDRIĆ PRETOČIO U ROMAN PROKLETA AVLIJA! Srpske prinčeve "ovo prokletstvo" prati vekovima?!

"Prokleta avlija" nezaobilazno je književno delo tokom srednjoškolskog obrazovanja. Malo obimom,sa tek stotinak strana delo je objavljeno 1954. godine i od tada se ovaj roman smatra jednim od najboljih u bogatom književnom opusu Ive Andrića. Nobelovac u jednom delu romana piše ovako:

"Otkako je sveta i veka postoje, i neprestano se ponovo rađaju i obnavljaju u svetu– dva brata-suparnika. Jedan od njih je stariji, mudriji, jači, bliži svetu i stvarnom životu i svemu onom što većinu ljudi vezuje i pokreće, čovek kom sve polazi za rukom, koji u svakom času zna što treba a šta ne treba učiniti, šta se može a šta ne može tražiti od drugih i od sebe. Drugi je sušta protivnost njegova. Čovek kratka veka, zle sreće i pogrešnog prvog koraka, čovek čije težnje stalno idu mimo onog što treba i iznad onog što se može. On je u sukobu sa starijim bratom, a sukob je neminovan, gubi unapred bitku."

U samom romanu, "prokleta avlija" naziv je za poznatu carigradsku tamnicu u koju je iz neopravdanih razloga dospeo fra - Petar iz Bosne, jedan od protagonista ciklične priče ovog romana. Sama tamnica simbolično predstavlja ovaj svet, a u tom svetu motiv sukoba braće jedan je od početnih i ključnih momenata. U romanu priču o sukobu braće Džema i Bajazita pripoveda Ćamil, družbenik fra - Petra u prokletoj avliji.

Đorđe i Aleksandar Karađorđević kao Džem i Bajazit

Ivo Andrić bio je diplomata u vreme kada je na prestolu Jugoslavije vladao Aleksandar I Karađorđević i prema tome imao uvid u dešavanja koja su uzdrmala ovu kraljevsku porodicu. Da su braća Aleksandar i Đorđe bili antipodi nije tajna, pa je navodno ovakav odnos i inspirisao Andrića da oblikuje jedan deo priče po ovom modelu.

Sukob između Dzem i Bajazita u romanu uklapa se u priču o Đorđu i Aleksandru, a pored toga pominju se i spletke velikih sila koje su se kovale oko zatočeništva Džema. U romanu "Prokleta avlija"  u priču oko zatočeništva Džem sultana  uključuju se ličnosti poput pape i jerusalimskih vitezova.

Informer

Slična tematika o tajnim društvima bila je aktuelna i u vreme braće Karađorđević. U celu priču o Đorđu i Aleksandru bile su uključene i neke velike sile poput Austrougarske, odakle su se svim silama trudili da Đorđe ne dođe na vlast, ni po koju cenu.Princ Đorđe navodno nije bio oduševljen Jugoslavijom i hteo je samostalnu Srbiju, baš kao i Dzem sultan u romanu. Nije nepoznanica da je Đorđe Karađorđević bio omiljen u narodu kao veliki patriota i gotovo ludački hrabar, zbog čega mnogi nisu želeli da ga vide na prestolu Srbije.

"...Džem je tražio svoj deo carstva, u Aziji, a Bajazit je mirno odgovarao da je carstvo jedno i nedeljivo i da sultan može biti samo jedan, a bratu je nudio da se sa haremom povuče u Jerusalim i da tamo živi spokojno od velike sume novaca koju će mu on isplaćivati svake godine..."

Džem sultan je u svemu sličan Đorđu - idealista, plahovit, odan uživanjima i najveći protivnik svog brata Bajazita. Kroz roman provejavaju priče o koplju kojim je proboden Hrist i koje je Bajazit spreman da preda samo kako bi njegov brat ostao u ropstvu, a priče o istom koplju kolale su i za vreme braće Karađorđević.

Informer

Bajazit je primer za Aleksandra Karađorđevića, a Andrić ga opisuje ovim rečima:"...Bajazit je bio od onih ljudi o kojima se malo govori. Hladnokrvan i hrabar, odličan strelac u ratu... po svojim sklonostima mnogo bolje poznavao veliku očevu carevinu, njene zakone i uredbe...U trci za upražnjenim prestolom Bajazit je bio brži i veštiji...Bajazitovi ljudi bili su bolje povezani i sa njim i između sebe, i radili su brže... Džem je imao više pristalica i na dvoru i u vojsci."

Nekoliko godina nakon smrti kralja Petra koja se dogodila 1921.godine Aleksandar je, zauzevši mesto svoga pokojnog oca, naredio da njegov stariji brat Đorđe bude uhapšen i odveden u Specijalnu psihijatrijsku bolnicu u Nišu. Razlog Aleksandrove ovakve odluke i danas je nepoznat, kao i to da li je Đorđe zaista imao psihičke probleme. Jedno je izvesno, a to je da princ nije dočekao slobodu ni nakon Aleksandrove smrti i da je zatvoren u bolnici dočekao Drugi svetski rat.

Pitanje o tome da li je Ivo Andrić inspiraciju za priču o "Prokletoj avliji" zaista pronašao u ovim događajima ostaje i dalje otvoreno.

*delovi teksta su preuzeti iz romana "Prokleta avlija"