Foto: Printscreen, Pexels
Vesti
NAJEZDA LOPOVA PO MARKETIMA! KRADU SUHOMESNATE PROIZVODE, PAŠTETE... Zakon je dosad bio blag, ali... Advokat za Informer objasnio koje su novine!
U Srbiji se najviše se kradu suhomesnati proizvodi, vakuum pakovanja, paštete... Kako su krađe sve češće, nas je zanimalo ko krade kao i kakva je zakonska regulativa kada je reč o takvim slučajevima, kao i šta spada pod delo sitne krađe i kako se zakonski formuliše ovo delo koje na društvenim mrežama, ali i u životu, sve češće možemo da vidimo ili čujemo da se desilo...
Koliko je ono kažnjivo i da li kazna od 5.000 dinara može sprečiti lopova da ponovo ukrade?!
- Delo sitne krađe čini onaj ko drugome uzme tuđu pokretnu stvar u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist koja ne prelazi vrednost od 5.000 dinara. Pored toga je potrebno da je lice koje krađe imalo nameru da pribavi malu imovinsku korist. Pored vrednosti imovine, sitna krađa se od obične krađe razlikuje i po tome što se za sitnu krađu goni po privatnoj tužbi, dakle sam oštećeni mora da goni okrivljenog, ne goni ga javni tužilac - priča za Informer advokat Darko Milosavljević.
S obzirom da razlika u kazni za povratnika lopova i lopova koji je prvi put počinio krađu mora da postoji, tim ciljem je izmenjen krivični zakonik, a naš sagovornik otkriva koji.
- Povrat, iliti činjenica da je neko već činio krivična dela ranije, uzima se uvek kao otežavajuća okolnost prilikom odmeravanja kazne, pa će neko ko je već kažnjavan dobiti veću kaznu od drugog lica koje je delo učinilo prvi put, bez obzira što su okolnosti i težina samog dela iste ili slične - objašnjava advokat Milosavljević i dodaje:
Informer
- Ovde postoji jedna značajna razlika za višestruke povratnike i to je odredba koja je doneta u okviru izmena krivičnog zakonika poznatim kao "Tijanin zakon"!
Šta je Tijanin zakon?
- Licu koje izvrši umišljajno krivično delo, a da je pri tome već dva puta osuđivano za krivično delo sa umišljajem na zatvorske kazne od minimum godinu dana i kojem od odsluženja poslednje zatvorske kazne nije prošlo pet godina, mora se izreći kazna zatvora iznad polovine raspona zaprećene kazne - objašnjeno je Inforemeru, a ovo je konkretan primer advokata Milosavljevića:
Prema diskutabilnom stavu Vrhovnog kasacionog suda, ukoliko je za delo teške krađe zaprećena kazna od jedne do osam godina zatvora, polovina raspona je razlika između minimalne i maksimalne kazne, dakle tri godine i šest meseci, pa se na to doda minimalna zaprećena kazna od godinu dana, što znači da je minimalna kazna za višestrukog povratnika za tešku krađu četiri godine i sedam meseci zatvora.
S obzirom da je i ovo postalo učestala pojava, nisu samo kupci ti koji kradu, već i oni koji su zaposleni u pokradenom objektu. U marketima i radnjama zabeleženo je i sve više snimaka kako upravo oni koji tu rade - budu lopovi!
- Što se tiče zaposlenih u trgovinama koji prisvoje stvari na radnom mestu to predstavlja krivično delo utaje, koje čini onaj ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, prisvoji tuđu pokretnu stvar koja mu je poverena. Kazna za ovo delo je do dve godine zatvora, a za teže oblike dela koji se odnose na značajno vrednije stvari kazna je i do osam godina zatvora, i obavezno se uz kaznu zatvora izriče i novčana kazna - priča nam advokat i otkriva koja je specifičnost kod ovakve pojave krađe.
Informer
- Specifičnost ovog dela jeste da se goni po predlogu, što znači da učinioca goni javni tužilac ali može da goni isključivo ako postoji predlog oštećenog lica - objašnjava naš sagovornik.
S obzirom da snimci nadzornih kamera ne smeju biti objavljivani, ali se to ipak dešava... Kakve su sankcije za takvo delo? Zakon jasno nalaže da osoba sa snimka može da tuži po svim pravima trgovinski lanac, a nas je zanimalo i kakva je kazna za to.
- Kada je objekat pod nadzorom kamera, onda pre svega ta činjenica mora biti jasno označena u objektu. Snimanjem nadzornim kamerama se vrši prikupljanje ličnih podataka snimanih lica, pa je sadržaj sa kamera i vraćanje snimaka dozvoljeno staviti na uvid isključivo ovlašćenim policijskim službenicima, jer isto predstavlja obradu ličnih podataka. Svako objavljivanje snimaka u tom slučaju predstavlja kršenje ove zakonske obaveze za šta je propisana prekršajna odgovornost po Zakonu o zaštiti ličnih podataka. Lice čiji su podaci na ovaj način protivpravno obrađeni (lice koje je snimljeno) imalo bi pravo da u posebnom postupku ostvari pravo na naknadu štete od lica koje je prekršilo zabranu - detaljno nam je objasnio stručnjak Darko Milosavljević.
Informer
Prema rečima Milana Tomanovića, šefa obezbeđenja u jednoj kompaniji, najviše se kradu suhomesnati proizvodi, vakuum pakovanja, paštete...
Informer
- Od 2020. godine beležimo znatno veći broj krađa. Ljudi koriste situaciju, posebno nepažnju trgovaca. Ne kradu stariji već radno sposobne osobe – kazao je Tomanović u emisiji na K1.
Bonus video: