Profesor Knežević poručio - "Jadar“ je razvojna šansa za Srbiju, litijum će obeležiti narednih 35 godina

Da li je Srbiji potreban rudnik litijuma i koliko je on bitan za našu zemlju?

- Kao što je rudnik bakra bitan, tako je i rudnik litijuma bitan. Bitan je kao i svaki drugi metal. Prosto rečeno, čim otvorite rudnik celi kraj počinje da živi, ljudi se zapošljavaju, vraćaju se, ne odlaze, što je najvažnije, sve se menja. Najobičniji kamenolom kad se otvori već je to za taj kraj napredak, od popravke puteva do dovođenja struje i svega ostalog. Litijum je samo politizovan, a sada mu je odlična cena. Isto je kao i svaki rudnik, to je dobit, kraj u kom se otvara rudnik odjednom postaje značajan - rekao je profesor u intervjuu za Srpski portal.

Pomenuli ste rudnik bakra i njegov značaj. Da li možete da napravite paralelu sa otvaranjem rudnika litijuma i oživljavanje tog kraja?

- Vi ne biste znali za Bor bez rudnika. Kad je tamo sve stalo oni doslovno nisu imali šta da jedu, dok nije rudnik prorado. Najskuplja pijaca do 90ih godina je bila u Boru, tamo je sve bilo duplo skuplje nego u Beogradu. Kad je došla kriza i kada su rudnici zatvarani bilo je sve duplo jeftinije nego u Beogradu - objasnio je Knežević značaj.

Dok govorite o otvaranju rudnika litijuma kažete da će oživeti kraj u kome se on otvori, ali koliko će značiti za celu zemlju?

- Pa sugurno da je važno za celu zemlju. Tu odmah u komšiluku može da se napravi fabrika baterija, tu već postoje predugovori, a čim se pojavi fabrika baterija to znači da ste vi taj nivo obrade podigli na viši nivo. Posle toga, to vam je odmah prva šansa da počnete da pravite i električne automobile koji će verovatno biti budućnost i to se sve koncentrično širi. Neko ima interes da to politizuje u ovom trenutku da Srbija malo zaostane, što gore to bolje, to je potpuno politička stvar i nema veze sa tehnikom.

Kada smo kod politizacije, da li je zaista toliko štetno iskopavanje kako tvrde oni koji se sebe u Srbiji predstavljaju ekolozima?

- Oni nemaju pojma. Oni nikada to u životu nisu videli. To je podzemni rudnik. Vi imate i podzemni rudnik uglja u Sokobanji koji je 670 metara ispod zemlje. To je toliko ispod zemlje i šta vi sad možete da vidite i nešto da vam smeta? Razume se da to mora da izađe napolje, kao i svaka ruda, ali onda imate fabriku gde neko radi u zatvorenom prostoru. Ničeg posebnog tu nema. Nije to ništa prljavije od poljoprivrede, ali morate jesti nešto, jel da? Fabrika kao i svaka druga, ali nekome to ne odgovara, to je politika.

Da li je „Jadar“ razvojna šansa za Srbiju?

- Sigurno da jeste. Napravite fabriku čokolade i odmah imate razvojnu šansu za taj kraj i sve ostalo. Tako je i sa svakim rudnikom, to je razvojna šansa, a najpre se napredak oseti u tom kraju gde se otvara, stižu pare, zapošljavanje, a onda i u celoj zemlji.

S obzirom na potražnju i činjenicu da je ceo svet u trci za litijumom, ali uzimajući u obzir i njegovu namenu, da li možemo da kažemo da je to jedan od metala budućnosti?

- U bliskoj budućnosti, od 25 do 35 godina to je sigurno metal koji će obeležiti taj period, to je metal koji se sada mora iskoristiti - zaključuje profesor Knežević.