Društvo
Mladi naučnici Teodora i Stefan - Prvi Srbi na letu Evropske svemirske agencije!
Doktorand Teodora Vićentić sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju kaže da je bilo teško raditi u uslovima poput onih u svemiru.
- Zasadili smo ćelije fibroblasta, to su ćelije koje su inače u velikoj meri odgovorne u procesu zarastanja rana, tako da se pratio njihov biološki odgovor kao i svojstva tog materijala najpre u laboratorijskim uslovima, a zatim i u bestežinskom stanju tokom paraboličnog leta, jer je bilo neophodno ispitati da li odsustvo gravitacije utiče na dinamiku zarastanja rana - rekla je Teodora.
Ovaj eksperiment je jedan od pionirskih ekperimenata u ovoj oblasti i cilj je da se razvije što naprednije lečenje rana u svemiru, i ovo je tek početak, kaže doktorand Stefan Ilić.
- Mi planiramo da nastavimo istraživanje sa Univerzitetom u Briselu i da učestvujemo dalje na sledećim kampanjama paraboličnih letova - kaže Stefan takođe doktorand sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju.
Takve letove koji simuliraju bestežinsko stanje naučnici koriste i za druge eksperimente. Let traje četiri sata i prolazi kroz tri faze. Najizazovnija je, kažu, ona kada se telo odvoji od zemljine teže - jer je to znak za početak eksperimenta.
- Svi istraživači i oprema koja nije fiksirana počinju da lebde u vazduhu kao astronauti u svemiru. Da bi nama bilo jednostavno da u bestežinskom stanju dok praktično lebdimo, upravljamo tim eksperimentom, ceo sistem je bio povezan preko džojstika, preko kog smo mi zadavali komande eksperimentu, i svi učesnici u eksperimentu su bili vezani, kako ne bi odlepršali na drugi kraj aviona - kaže Teodora.
Mladi naučnik Stefan kaže da su u kabini imali okolo i jastuke i konopce kako bi mogli da se drže.
- Na nas deluje skoro duplo jača sila zemljine teže i tada mi ležimo na podu aviona i nakon toga kada mi uđemo u bestežinsko stanje koje traje samo 22 sekunde, mi imamo tada vreme da iskusimo taj doživljaj, ali moramo raditi i eksperiment - dodaje Stefan.
Po povratku na Zemlju, prvi rezultati kažu, bili su pozitivni. Konačne reziltate očekuju za nekoliko meseci, a do tada, otkrivaju planove za budućnost.
- Vidim nastavak svog usavršavanja u Srbiji zato što nam je dostupna sva oprema koju želimo da koristimo, imamo izuzetno razvijenu saradnju sa inostranstvom, naš Institut sarađuje sa brojnim institucijama širom sveta - kaže Teodora.
- Imali smo prilike da idemo u druge institucije u svetu i neko znanje donesemo u Srbiju i da onda pokrenemo nešto novo što do sada nismo radili. Mi smo jako zadovoljni kako sve to funkcioniše i želeli bismo da dalje unapredimo našu nauku - objašnjava Stefan.
A mladim naučnicima poručuju da veruju da ih upornost, rad i ljubav prema nauci mogu odvesti do neslućenih visina.