DAN KAD JE PAO MILOŠEVIĆ... Prošlo je tačno 22 godine od velikih demonstracija 5. oktobra! (VIDEO)

Širom Srbije tada je neposredno posle izbora počeo generalni štrajk, što je bio i uvod u masovni protest koji je 5. oktobra u Beogradu organizovala Demokratska opozicija Srbije (DOS).

DOS je bila široka grupacija 18 političkih stranaka i pokreta koje su za cilj imale smenu režima Slobodana Miloševića na izborima za predsednika i parlament Savezne Republike Jugoslavije 24. septembra 2000. godine. On je na tim izborima izgubio od Vojislava Koštunice, zajedničkog kandidata DOS-a. Koštunica je osvojio 50,24 odsto glasova, dok je Milošević imao 37,15 odsto.

Sve je počelo u petak 29. septembra štrajkom rudara u rudnicima Kolubare, gde se proizvodi električna energija za veliki deo Srbije, a pridružili su se ljudi iz čitave zemlje.

Domaće i strane novinske agencije procenile su da je tih dana građansku neposlušnost režimu Slobodana Miloševića iskazalo više od milion ljudi. Ono što je iznenadilo mnoge su bili štrajkovi i građanska neposlušnost radnika po velikim državnim fabrikama.

Informer

Jedan od najžešćih udaraca tadašnjoj vladajućoj garnituri zadali su radnici Rudarskog basena "Kolubara" koji su istrajali u štrajku uprkos svakodnevnim pretnjama od strane režima.

Štrajkove su organizovali i Gradsko saobraćajno preduzeće u Beogradu, kao i zaposleni u Hidrometeorološkom zavodu Srbije.

Informer

Kulminacija je usledila 5. oktobra ispred Savezne skupštine pred koju su došli građani iz gotovo cele Srbije. Kolone automobila, autobusa i kamiona koje su se kretale ka srpskoj prestonici bile su dugačke desetine kilometara. I pored blokade mnogih saobraćajnica, veliki broj ljudi je uspeo da se probije do centra Beograda.

Oko 15 časova demonstranti su upali u zgradu parlamenta posle čega je skupština demolirana i zapaljena.

Informer

Stradala je i obližnja zgrada RTS-a u Takovskoj ulici, dok je direktor televizije Dragoljub Milanović prebijen je u obližnjem Tašmajdanskom parku.

Sednice predsedništva DOS, koje su činili lideri stranaka, bile su mesto donošenja ključnih odluka - najpre o načinima suprotstavljanja vlastima, a potom i o potezima koje će preduzimati nova vlast.

Jedan od najistaknutijih ljudi na protestu bio je i nedavno preminuli Ljubisav Đokić, poznatiji kao Džo Bagerista, koji je svojim bagerom predvodio juriš demonstranata na zgradu RTS-a.

Informer

Policija je u jednom trenutku prestala da pruža otpor i pridružila se demonstrantima. U večernjim satima 5. oktobra 2000. građanima se sa terase Skupštine Beograda obratio Koštunica.

Informer

Stotine hiljada ljudi je tokom cele noći dežuralo u centru srpske prestonice, slaveći pobedu, ali i strepeći od moguće intervencije vojske i drugih bezbednosnih službi bivšeg režima.

Narednog dana, 6. oktobra, Milošević je priznao izborni poraz i čestitao Koštunici.

- Hvala onima koji su mi ukazali poverenje i glasali za mene, ali da se zahvalim i svima koji za mene nisu glasali jer su mi sa duše skinuli jedan veliki teret odgovornosti koji nosim već punih deset godina. Imam nameru da se malo odmorim, da provedem više vremena sa svojom porodicom, posebno sa svojim unukom Markom, a onda posle toga da nastavim da pre svega jačam svoju partiju - rekao je tada Milošević pred kamerama u obraćanju naciji.

"Ko sme da vas pogleda u oči", glasio je izborni slogan Vojislava Koštunice, jedinstvenog kandidata ujedinjene opozicije na septembarskim izborima i političara koji je, kako se smatralo, bio faktor jedinstva, pomirljiv izbor za leve, desne, umerene i ujedno najbolja protivteža Slobodanu Miloševiću.

Dvadesetdve godine posle Petog oktobra, politički akteri tada opozicionih stranaka nalaze se na različitim stranama političkog ali i društvenog spektra, neki nisu više politički aktivni, a neki nisu ni među živima.

Dve ključne ličnosti petooktobarskih promena više nisu u političkom životu Srbije.

Zoran Ðindić, lider Demokratske stranke, spiritus movens DOS i premijer Srbije posle izbora 2001. godine ubijen je u atentatu ispred zgrade vlade Srbije 12. marta 2003. godine.

Vojislav Koštunica je 7. oktobra 2000. položio zakletvu pred poslanicima Savezne skupštine i postao prvi demokratski predsednik SRJ.

Vojislav Koštunica, predsednik SR Jugoslavije i kasnije premijer Srbije, povukao se iz javnog života posle političkog sunovrata njegove Demokratske stranke Srbije (DS S).

Informer

Slobodan Milošević je u aprilu 2001. uhapšen, a dva meseca kasnije izručen je Haškom tribunalu gde mu je suđeno za genocid u Bosni i Hercegovini, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u Hrvatskoj i na Kosovu.

Umro je 11. marta 2006. od infarkta, u svojoj ćeliji u Ševeningenu.