Šokantne promene u Sunčevom sistemu: Ovako nešto nikada ranije nije viđeno

Otkriven najbrže rotirajući asteroid prečnika većeg od 500 metara uz pomoć Opservatorije Vera K. Rubin.

Ovaj podvig astronauta moguć je isključivo zahvaljujući ovom novom instrumentu, saopštila je Opservatorija Vera K. Rubin.

Studija objavljena u The Astrophysical Journal Letters pruža ključne informacije o sastavu i evoluciji asteroida i pokazuje kako Opservatorija pomera granice onoga što možemo da otkrijemo u našem, Sunčevom sistemu.

U okviru događaja "Prvi pogled" Opservatorije Vera K. Rubin u junu 2025. godine, Rubin je objavio da je posmatrao hiljade asteroida koji krstare Sunčevim sistemom, od kojih oko 1.900 nikad ranije nije primećeno.

Usred tog naleta, tim astronoma otkrio je 19 superbrzih i ultrabrzih rotirajućih asteroida. Jedan od njih je najbrže rotirajući asteroid veći od 500 metara ikada otkriven.

Foto: Shutterstock

Studija o kojoj je reč, koristi podatke prikupljene tokom približno deset sati kroz sedam noći u aprilu i maju 2025. godine, tokom rane faze rada Opservatorije Rubin. Ovo je prvi objavljeni recenzirani naučni rad koji koristi podatke sa LSST kamere, najveće digitalne kamere na svetu.

- Investicija Ministarstva energetike u vrhunsku tehnologiju Opservatorije Vera Rubin, posebno u LSST kameru, pokazuje se kao neprocenjiva. Otkrića poput ovog izuzetno brzo rotirajućeg asteroida direktan su rezultat jedinstvene sposobnosti opservatorije da pruži astronomske podatke visoke rezolucije u vremenskom domenu, pomerajući granice onoga što je ranije bilo moguće posmatrati - rekla je Redžina Ramejika, pomoćnica direktora DOE za fiziku visokih energija.

Aron Rudman, zamenik šefa LSST-a i profesor fizike čestica i astrofizike na SLAC-u, rekao je da Rubin može da napravi snimak na svakih 40 sekundi.

- Godinama smo znali da će Opservatorija služiti kao mašina za otkrivanje univerzuma, a već vidimo jedinstvenu snagu kombinovanja LSST kamere sa neverovatnom brzinom Vere K. Rubin. Zajedno, Rubin može da napravi snimak svakih 40 sekundi. Sposobnost da se pronađu hiljade novih asteroida u tako kratkom vremenskom periodu i nauči toliko toga o njima je prozor u ono što će biti otkriveno tokom desetogodišnjeg istraživanja - rekao je Rudman.

Dok asteroidi kruže oko Sunca, oni se takođe okreću različitim brzinama. Ove brzine rotacije ne nude samo tragove o uslovima njihovog nastanka pre više milijardi godina, već nam govore i o njihovom unutrašnjem sastavu i evoluciji tokom životnog veka.

Foto: Shutterstock

Konkretno, asteroid koji se brzo okreće možda je ubrzan usled prošlog sudara sa drugim asteroidom, što sugeriše da bi mogao biti fragment prvobitno većeg objekta.

Studija predstavlja 76 asteroida sa pouzdanim periodima rotacije. Ovo uključuje 16 superbrzih rotatora sa periodima rotacije između otprilike 13 minuta i 2,2 sata, i tri ultrabrza rotatora koji završe pun krug za manje od pet minuta.

Svih 19 novootkrivenih brzih rotatora duži su od terena za fudbal. Najbrže rotirajući asteroid glavnog pojasa, nazvan 2025 MN45, ima prečnik od 710 metara i završi punu rotaciju svakih 1,88 minuta. Ova kombinacija ga čini najbrže rotirajućim asteroidom prečnika preko 500 metara koji su astronomi ikada pronašli, prenosi Telegraf nauka.

 

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.