Ovo više nije naučna fantastika: Svemirski laser prži sve pred sobom, evo koliko je udaljen od Zemlje

Šokantno otkriće astronoma uburkalo je svetsku javnost kada je otkriveno da je zabeležen "svemirski laser", koji je udaljen čak 8 milijardi svetlosnih godina!

Uprkos tome što zvuči kao nešto iz pulpaste naučne fantastike iz 50-ih, "svemirski laseri" su stvarni, a astrofizičari su sada otkrili najsjajniji i najudaljeniji do sada.

Ovaj "gigamazer" emituje iz gigantskog galaktičkog sudara udaljenog oko 8 milijardi svetlosnih godina, gde komprimovani gas stimuliše hidroksilne molekule da emituju intenzivne radio talase na istoj talasnoj dužini, prenosi ScienceAlert. 

Rekordni „gigantski mikrotalasni laser“ otkrio je radio-teleskop MeerKAT u Južnoj Africi, uz malo prirodne pomoći gravitacionog sočiva.

- Vidimo radio ekvivalent lasera ​​na pola puta preko Univerzuma. Ne samo to, tokom svog putovanja ka Zemlji, radio talase dodatno pojačava savršeno poravnata, ali nepovezana galaksija u prednjem planu. Ova galaksija deluje kao sočivo, kao što bi to učinila kapljica vode na prozorskom oknu, jer njena masa krivi lokalni prostor-vreme - kaže Tato Manamela, astrofizičar sa Univerziteta u Pretoriji u Južnoj Africi i dodaje:

- Dakle, imamo radio laser koji prolazi kroz kosmički teleskop pre nego što ga detektuje moćni radio-teleskop MeerKAT, a sve zajedno omogućava divno slučajno otkriće.

Foto: Shutterstock

Iako ga više zapravo ne tretiramo kao reč "laser“ je počela kao akronim. To je skraćenica od "pojačavanje svetlosti stimulisanom emisijom zračenja",  ali ako zamenite svetlost mikrotalasima, dobićete "mazer“.

Laseri i mazeri nastaju pod sličnim uslovima. Potrebno vam je mnogo atoma ili molekula u pobuđenom stanju i fotoni sa specifičnom energijom koji kruže okolo. Kada foton udari u atom ili molekul, može pokrenuti emisiju drugog fotona na istom energetskom nivou. Ovi dodatni fotoni zatim mogu izazvati oslobađanje još više fotona, pojačavajući emisiju.

Prirodni astrofizički mazeri mogu se javiti u sistemima kao što su komete zagrejane zvezdama, planetarne i zvezdane atmosfere, regioni formiranja zvezda i ostaci supernova. Moćnije emisije, poznate kao megamazeri, mogu biti proizvedene još energičnijim događajima, poput supermasivnih crnih rupa ili sudara galaksija.

Novootkriveni primer, označen kao HATLAS J142935.3–002836, prevazilazi status megamazera i prelazi u još ređu kategoriju poznatu kao gigamazer. Oni mogu biti milijarde puta svetliji od običnog mazera.

Foto: Shutterstock

Oslobađanje tolike energije zahteva nesagledivu peć, a u ovom slučaju to je snaga dve galaksije koje se sudaraju jedna u drugu i postaju jedna. Intenzivne gravitacione interakcije kompresuju gas i pokreću eksploziju formiranja beba zvezda. Fotoni sa ovih zvezdanih novorođenčadi stimulišu hidroksilne molekule koji lebde okolo, pojačavajući njihovu mikrotalasnu emisiju i proizvodeći gigamazer.

Svetlost sa ovog događaja je prešla 7,82 milijarde svetlosnih godina da bi stigla do radio-teleskopa MeerKAT, premašivši prethodni rekord udaljenosti od „samo“ 5 milijardi. Takođe je najsjajniji do sada viđen, uglavnom zahvaljujući uvećanju gravitacionog sočiva kroz koje svetlost prolazi na putu ovde.

- Ovo otkriće ističe potencijal MeerKAT-a da istražuje hidroksilne megamazere sa visokim crvenim pomakom, poboljšavajući naše razumevanje istih i nudeći vredne trasere za istraživanje različitih aspekata galaktičkih odliva i aktivnosti spajanja - pišu istraživači.

Studija je prihvaćena za objavljivanje u časopisu "Monthly Notices of the Royal Astronomical Society Letters" i trenutno je dostupna kao preprint.

BONUS VIDEO