Na ovaj dan u nedelji nikako ne treba da se operišete! Veće su šanse da umrete!

Ako uskoro treba da vas operišu, možda bi bilo dobro da promenite termin ako je operacija zakazana za petak. Završavanje nedelje na operacionom stolu povezano je sa znatno većim rizikom od komplikacija i smrti.

"Među odraslima koji su podvrgnuti hirurškim procedurama, mogućnost nepovoljnih postoperativnih ishoda, uključujući smrt, ponovni odlazak u zdravstvenu ustanovu i komplikacije u kratkom i dugom roku, povećane su 5% kod pacijenata operisanih neposredno pre vikenda", navodi nova studija.

Ovaj efekat je viđen u brojnim oblastima, naročito među pacijentima podvrgnutim operacijama koje nisu hitne, takozvanim elektivnim operacijama.

To je zaključak izveden iz ogromnog skupa podataka. Studija je pratila skoro 430.000 pacijenata u Ontariju, podvrgnutih nekoj od 25 uobičajenih hirurških procedura u ponedeljak ili u petak između 2007. i 2019.

Međutim, nije samo veličina uzorka važna. „Uzeli smo u obzir i elektivne i urgentne procedure, analizirali specifične faktore u pogledu lekara (poput starosti, iskustva itd.) i posmatrali kratkoročne (30 dana), srednjoročne (90 dana) i dugoročne (godinu dana) ishode, kažu istraživači iz Metodističke bolnice u Hjustonu.

Foto: Shuterstock

Rezultat – da je operacija petkom, po svemu sudeći, rizičnija nego nekog drugog dana – viđen je u mnogim ranijim studijama, sa vrlo izraženim razlikama. U Holandiji, na primer, studija iz 2015. ukazuje na 20% veći mortalitet u roku od 30 dana za pacijente operisane petkom, a ne ponedeljkom. Metaanaliza iz 2018. koja je obuhvatila više od osam miliona pacijenata širom sveta utvrdila je još veći rizik – da su operacije petkom 24% smrtonosnije nego ponedeljkom.

Te brojke možda izgledaju drastične u poređenju sa povećanjem od 5% iz nove studije – naravno, uticaj imaju i razlike u metodologiji i izboru uzorka – ali sama činjenica da je toliko studija došlo do istog zaključka potvrđuje postojanje tog efekta.

Sve to dovodi do značajnog pitanja: zašto?

Odgovor bi mogao biti iznenađujuće jednostavan. Kvantifikacija radne snage, broj svih zaposlenih (doktora, sestara i drugog osoblja), pokazala je oštar pad tokom vikenda. To bi moglo doprinositi zabeleženom efektu – manje osoblja tokom vikenda možda ima manje šanse da detektuje i reaguje na akutne komplikacije u ranoj fazi, što dovodi do veće stope komplikacija kod pacijenata.

Međutim, problem nije samo u tome koliko zaposlenih je prisutno – važno je i koji su to zaposleni. Petkom je u poređenju sa ponedeljkom često prisutno više mladih hirurga, sa manje iskustva i sa manjom dostupnošću starijih kolega ili konsultanata.

Foto: Shutterstock

Čak i oni najkvalifikovaniji od zaposlenih koji rade vikendom verovatno su u nepovoljnom položaju pošto mogu biti manje upoznati sa problemima pacijenata nego oni koji su tokom nedelje brinuli o njima.

Dodajte smanjenu raspoloživost izvesnih testova, instrumenata i intervencija koje bi normalno bile dostupne tokom nedelje, kao i činjenicu da je manje verovatno da će pacijenti biti otpušteni u subotu ili nedelju. Dva dana preopterećenog, manje pouzdanog osoblja, sa smanjenom sposobnošću za dijagnozu i tretman pacijenata, i manje upoznatog sa problemima pacijenata – skoro je neverovatno da skok rizika nije veći.

Ipak, istraživači još ne znaju koji tačno faktori su odgovorni i šta se može uraditi u cilju poboljšanja. Nalazi ističu potrebu za ozbiljnim ispitivanjem postojeće organizacije rada i raspodele resursa. Važno je da zdravstveni sistemi razmotre kako ovaj fenomen utiče na njihov rad da bi osigurali da pacijenti dobijaju najbolju negu bez obzira na to koji je dan.