Istorijska fotografija pronađena u Mokrinu zlata je vredna! Evo šta su sa njom uradili urednici Nacionalne geografije (FOTO)

Fotografija vojnika francuskih kolonijalnih snaga, čiji je autor nepoznat, oduševila je urednike časopisa ,,Nacionalna geografija“ koji su je objavili čim im je dopala šaka.

U bajkovitim istorijskim pričama koje ispreda 50 hiljada raznih predmeta, eksponata, fotografija, dokumenata iz duge polovine 19. i prve 20. veka, izdvaja se i jedna slika nepoznatog autora, a stigla je u ruke profesora Dragoljuba Badrljice, da bi potom bila objavljena u časopisu ,,Nacionalna geografija“.

- To je slika vojnika francuskih kolonijalnih snaga, koji su bili u Mokrinu 1919. godine. Bilo ih je 220 sa generalom Primoom na čelu, poreklom iz Indije, Senegala, Maroka...Vojnici su imali radio-stanicu preko koje su dobijali vesti sa Mirovna konferencije u Parizu. Čim sam pronašao ovu fotografiju, poslao sam je ,,Nacionalnoj geografiji“, a izašla je odmah u sledećem broju - ponosno priča Badrljica.

Penzionisani profesor fizičke kulture iz Kikinde, već 50 godina prikuplja jedinstvene predmete, kako bi od zaborava sačuvao svedoke jedne epohe iz rodnog Mokrina. Svi oni smešteni su u  Zavičajni muzej čiji je osnivač. Deo njih izložen je i u kikindskom Istorijskom arhivu.

- Ja sam uspeo da se izborim za četiri prostorije u mokrinskoj Varoškoj kući, koja datira iz 1790. godine. Za njeno uređenje dobio sam pomoć Evropske unije, zamenjen je pod, krov i enterijer - kaže ovaj mokrinski hroničar.

Među brojnim predmetima su i radio iz 1929. godine, oficirska sablja i šlem iz Velikog rata, fotografije nepoznatih lepotica mokrinskih, ali i jedinstveni prikaz kraljevskog para Aleksandra i Marije Krađorđević izvezenih na goblenu. Svi svedoče o bogatom istorijskom nasleđu Mokrina.

Kolekcionar starih predmeta imao je pomoć, kako kaže, ,,i akademika i zemljoradnika“ koji su mu ustupili deo starih stvari.

- Mi kao radoznali istraživači, trudimo se da u tom smislu pomognemo i Kikindi, Iđošu, Melencima i skroz do Vladivostoka, Japana, Australije. Tamo su moji nekadašnji učenici i prijatelji, njih više od pet stotina sa kojima sarađujem-ističe profesor.

Istorijski arhiv u Kikindi želeo je da prikaže deo mokrinskog nasleđa, a sve u cilju decentralizacije kulture, kaže v.d. direktora ove ustanove, Srđan Sivčev.

- Želja nam je bila da se Istorijski arhiv izmestimo malo iz svog sedišta i da se uspostavi saradnja sa udruženjima i muzejima koji deluju u selima. Zato smo ,,osvetlili“ i Mokrin i na taj način pokazali posetiocima da postoji vrednost mokrinskog muzeja koji baštini artefakte i predmete iz bliže i dalje prošlosti, ne samo Mokrina, nego i celog severnog Banata-navodi Sivčev.