Ovaj običaj doneli su monasi sa Hilandara! Niko ne zna kada, ali ga ne prekidaju

Svake nedelje i za vreme verskih praznika, sve do naredne godine, u crkvi manastira Tronoše pale se dve posebne sveće.

Svaka je teška 50 kilograma i visoka oko metar i po. Jedna sveća se izliva u Tronoši, i dar je parohijana ratara iz Korenite i Tršića, a drugu daruju meštani Zajače, Paskovca i dela Gornje Borine.

Sveća u Tronoši izliva se u sredu, a obliva na Veliki četvrtak dok se u Zajači oba posla obave po dan ranije, u utorak i sredu.

Svake godine tri dana uoči Vaskrsa ratarske sveće se unose u manastirsku crkvu čuvajući jedan od najlepših narodnih običaja ovoga kraja.

Jednu sveću na ramenima, idući nekoliko kilometara preko brda i kroz šumu, donose meštani Zajače, Paskovca i dela Tršića do česme Devet Jugovića u Tronoši, koju je prema narodnom verovanju podigao Jug Bogdan sa devet sinova pre Kosovskog boja, gde se sastaju sa komšijama iz Korenite i drugog dela Tršića koji nose svoju sveću.

 

 

Tu ih ukrašavaju cvećem i u povorci nose do manastirskog dvoriša.

U dvorištu manastira, na sveće se postavljaju ikone Isusa Hrista i Bogorodice, a okupljeni građani sa sveštenstvom i monahinjama organizuju litiju oko crkve Vavedenja Bogorodice. Posle litije, sveće se unose u crkvu, postavljaju uz oltar.

Neiskorišćeni delovi sveća se koriste za prirpemu novih, naredne godine, obezbeđujući na taj način konktunuitet običaja.  

Za ovaj jedinstven običaj u Tronoši, kažu nema pisanih tragova kada je počeo, veruje se da su ga doneli monasi sa Hilandara, i poštuje se bez obzira na vremenske uslove. Nije prekidan ni tokom ratova, ali su tada bile izlivane manje sveće.

Ove sveće pale se zarad dobrih useva, a možda niste znali da se običaj nalazi na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.