Puna Kuća cveća u Beogradu! Odaju počast drugu Titu! Prošlo je 45 godina od njegove smrti (VIDEO)

Josip Broz Tito, doživotni predsednik SFRJ, umro je na današnji dan pre 45 godina!

I ove godine, mnogobrojni poštovaoci njegovog lika i dela iz bivših jugoslovenskih republika odali su mu poštu u Kući cveća u Beogradu, na mestu gde je sahranjen i nostalgično se prisećali vremena u kojem su, kako kažu, "živeli ispunjeni, sigurni, bezbrižni u bratstvu i jedinstvu".

- Bila sam osmi razred kada je drug Tito umro, ali sećam se tog života i sećam se i života par godina posle toga, bezbrižnosti, bratstva i jedinstva, to se negde izgubilo - ispričala je za Tanjug Vesna Bojić Romčanin, sekretar gradskog odbora SUBNOR-a Grada Beograda.

Ona kaže da se i danas putem organizacija u svim bivšim republikama trude da neguju bratstvo i jedinstvo kada mlade generacije, kako navodi, možda i ne mogu da zamisle kako se živelo tada.

- Možda nismo imali previše materijalnog, ono što se ima sada, ali smo imali dušu, empatiju koju smo negde usput izgubili. To je ono što danas najviše nedostaje - dodala je.

 

U grupama ili pojedinačno, sa obeležjima toga vremena, među kojima je najviše zastava nekada zajedničke države - SFRJ i petokrakama, ali i zastavama republika iz kojih su došli, dostojanstveno obilaze grob druga Tita i polažu vence i cveće.

Georgijev iz Kočana, iz Severne Makedonije, ispričao je ekipi Tanjuga da dolazi svake godine da oda poštu drugu Titu i priseća se da je u vreme SFRJ služio vojsku u Batajnici, u Beogradu.

- To vreme ne može da se zaboravi. Moglo je da se živi od plate, da se ide na more, bilo je mnogo dobro. Jugoslavija je kao država funkcionisala, sada ništa više ne funkcioniše -, ispričao je Georgijev.

Na pitanje šta mu najviše nedostaje iz tog vremena, nostalgično odgovara da je to sloboda.

- Najviše mi nedostaje sloboda, bila je sloboda da se ide gde god hoćemo, da spavamo gde god hoćemo, a da smo sigurni, bili smo ponosni što smo Jugosloveni, to nam je omogućio drug Tito - naveo je Georgijev.

Georgij Nikolov iz Kočana služio je vojsku 1980. godine, a 4. maja vest o smrti druga Tita zatekla ga je na kraju smene na straži.

- Samo što sam završio smenu, krenuo da legnem da odspavam jer smo se smenjivali na četiri sata, ušao je desetar Petrov Lazar i rekao 'drug Tito umro'. Muk, kao da je bio smak sveta - ispričao je Nikolov.

Pomalo drhtavim glasom kaže da se i danas seća tog trenutka kao da se juče desilo.

- Neopisiv osećaj. Otišao drug Tito i odneo sve sa sobom, od ljudi smo postali neljudi, imali smo bratsvo i jedinstvo, nismo znali to da cenimo - dodao je Nikolov.

Posetioci koriste priliku i da se fotografišu pored groba, ali i pored spomenika drugu Titu, a Jovanka Čolak, sestričina Jovanke Broz, ukazuje u razgovoru sa ekipom Tanjuga na to da bi Kuću cveća svako ko prođe kroz Beograd trebalo da poseti.

Čolakova kaže da u poslednjih 30 godina dolazi obavezno u Kuću cveća na sve značajne datume za bračni par Broz i bivšu SFRJ.

- Odrastala sam u Titovo vreme, u to doba, nisam razmišljala nikada da će doći do takvog rascepa među našim narodom. Ne možete objasniti mladim generacijama kako smo živeli. U današnje vreme je tempo života mnogo brži. Možda smo bili siromašniji, ali smo bili ispunjeniji - kazala je Čolakova.

Kao najlepše dane svog života, Veljko iz Beograda, koji je rođen u Zagrebu, pamti mladost proživljenu u vreme dok je drug Tito bio na čelu SFRJ.

- Najlepši moji dani mladosti, crvena marama, plava Titovka, siromah, ali u duši bogat. Od kada Tito ne hoda po zemlji, bivša Jugoslavija, odnosno ove male državice, lutaju, ne znaju gde su, niti šta rade. Ceo svet je jako izgubio njegovim odlaskom - ispričao je Veljko za Tanjug.

Poštuje Tita i jer je, kako kaže, pokazao i dokazao da je svetski čovek, a Jugoslaviju je vodio tako da je tu državu i njen narod voleo i istok i zapad.

- Ostavio je u meni srce ispunjeno ljubavlju koju nikada neću zaboraviti i nikada neću reći ništa protiv one Jugoslavije, a to znači da neću reći ni protiv Hrvata, ni protiv muslimana, ni protiv ijednog naroda - naveo je Veljko.

Branislav Vidnjević iz Beograda za sebe kaže da je veliki kolekcionar svega što je vezano za druga Tita.

- To se vreme nikada ponoviti neće, moglo se spavati na livadi, na ulici, imali smo sve, išli na more, planine, svuda smo se kretali slobodno. SFRJ je bila velika država, 22 miliona stanovnika, kada smo se zajedno družili i u sportu i u svemu, bili smo kao jedan, danas nažalost to nije tako - navodi Vidnjević.

Milorad Kecojević, pukovnik u penziji, godinama dolazi da oda poštu drugu Titu, a danas je došao sa sinom i unucima kojima od malih nogu govori kako je bilo živeti u vreme SFRJ, ali i boriti se za nju.

Foto: youtube/BritishPathé

 

Kecojevićev stariji unuk Lazar kaže za Tanjug da je imao želju i ranije da dođe u Kuću cveća, ali da je ipak ove godine prvi put tu.

- Od malena me je deda učio o partizanima, o Drugom svetskom ratu, o frontu, svemu nas je naučio. Voleo bih da više ljudi dolazi ovde-  kazao je Lazar u razgovoru sa ekipom Tanjuga.

Na osnovu znanja i iskustva dede, Lazaru se čini da je u vreme SFRJ život bio bolji i kvalitetniji nego danas.

- Nadam se da će se to vratiti i da će se i sistem promeniti, odnosno da će se vratiti taj komunizam o kojem sam čuo dobre stvari - naveo je Lazar Kecojević.

Drug Tito, vrhovni komandant Narodnoslobodilačke borbe, kako je ispričala Vesna Bojić Romčanin, nikada neće otići u zaborav jer, kako dodaje, legende nikada ne umiru, žive u srcima.

- Mislim da nijedan državnik nema taj stav da ga svi poštuju. U zemljama Pokreta nesvrstanih i dan danas pričaju o njemu, a mi ne. To je malo čudno, zar ne - kazala je Bojić Romčanin.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.