Taksista u Novom Sadu sprečio tragediju! Ona je bila spremna da skoči sa mosta

Užičanin Srđan Mandić (25) koji poslednje četiri godine živi i radi kao taksista u Novom Sadu, krajem maja sprečio je tragediju i spasao život 29-godišnjoj sugrađanki koja je pokušala da izvrši samoubistvo skokom sa Varadinskog mosta.

Tog dana, Srđan je, kako je ispričao, radio kao i obično - vozio ture, a zatim se parkirao u centru grada.

Prišla mu je mlada žena, vidno potresena i uplakana.

- Sela je napred i počela da priča o svojim problemima - osećaju izdaje, beskućništvu, očaju. Nisam ni uključio taksimetar, pokušao sam da je u vožnji umirim razgovorom. Stigli smo na adresu koju je navela, ali mi nešto nije dalo mira. Bila je i dalje uznemirena i samo mi je prošlo kroz glavu - a šta ako je tamo neko maltretira? Predložio sam joj da se još malo vozimo da se smiri, i ona je pristala. Rekla je da želi da ide do keja kod Varadinskog mosta - priseća se Srđan., prenosi portal Oglasna tabla Užice.

Foto: oglasna tabla užice /privatna arhiva

 

Njeno ponašanje mu je odmah delovalo sumnjivo.

- Video sam ljude u krizi, ali ovo je bilo drugačije. Kada smo stigli, rekla mi je da stanem na skretanju pre mosta. Pokušala je da plati vožnju, ali sam odbio. Pratio sam je pogledom, a onda je iznenada počela da trči ka mostu - priča Srđan.

Odmah je reagovao i kolima usporio ispred nje. Izašai je i uhvatio je u trenutku kada je pokušala da se baci s ograde.

Foto: oglasna tabla užice /privatna arhiva

 

- Držao sam je čvrsto, bila je kao u transu. Pokušala je da se otrgne, ali nisam je puštao. Spustio sam je na zemlju i zadržao dok nisu naišli prolaznici. Viknuo sam da zovu policiju. Ubrzo su stigli i odveli je u bolnicu - priča Srđan. 

Tek kasnije je osetio posledice stresa.

- Delovalo mi je kao da sam ja bio taj koji je zamalo skočio. Posebno me potreslo što nije bilo nikakvog premišljanja. Ispod nas nije bila reka - samo suvo kamenje. Da je skočila, ne bi imala šanse da preživi - opisuje Srđan.

Kaže da ne veruje u sudbinu, ali ipak priznaje da je bio na pravom mestu, u pravo vreme." Njegov čin je podsetnik da hrabrost i empatija ne zahtevaju uniformu - dovoljan je neko ko vidi tuđu patnju i odluči da reaguje.