Emotivno! Slobodan ima 65 godina i dosad je dao 65 litara krvi, danas, poslednji put

Slobodan Jovičin (65) iz Kikinde, darovao je danas krv poslednji put. Dobrovoljni davaoci, prema propisima, ne mogu da budu stariji od 65, pa Slobodan ove godine završava svoju humanu misiju.

Slobodan zaokružava tako dva velika životna ciklusa, jer u julu odlazi i u penziju.

Emotivno je bilo u prostorijama kikindskog Crvenog krsta, a Slobodanu, rekorderu u darivanju krvi, oči su zasuzile. Kaže da ne može da veruje da više neće moći da daruje krv.

- Ovo je 47. godina, kako sam davalac, jednu godinu sam pauzirao kad sam bio u vojci, a sve ostalo sam maksimalno iskoristio, na svaka tri meseca od 18. godine i došao sam do ove brojke. Nauka još nije uspela da proizvede veštačku krv, a jedini način za ljude kojima je potrebna je ovaj - da se skupimo mi koji hoćemo da damo dragocenu tečnost i pomognemo da se spasi nečiji život -priča ovaj humanitarac.

Slobodan u šali kaže da je tokom 47 godina napunio dva kanistera krvi A + .

- Sa današnjim davanjem, dao sam 65 litara krvi i po mojoj proceni, nadam se da sam spasio 550 života - kaže ponosni Kikinđanin.

Osećaj da nekome može da pomogne i vrati mu osmeh na lice ispunjava ga ponosom.

Ali, nije tako bilo od samog početka.
- Prvi put sam otišao da dam krv da bih izbegao pismeni zadatak iz matematike - iskren je Slobodan i dodaje:

 

- Bio sam učenik XIII Beogradske gimnazije i profesor je zakazao pismeni. Od 41 đaka u odeljenju, 17 je bilo ",bolesno", 18 je dalo krv, a na času se pojavilo samo njih šestoro. Profesor je otkazao pismeni zadatak. Izbegao sam taj čas, ali sam nastavio da dajem krv i dalje - navodi on.
Osećaj da neko željno čeka krv, a da se operacije odlažu, zbog njenog nedostatka, za Sobodana nema altrnativu.

- Davao sam krv na svaka tri meseca bez ikakvih strahova. Nadam se da će se mnogi koji vide ovo odlučiti da daju prvi put krv. To najviše želim, da se što više mladih "regrutuje" u redove dobrovoljnih davalaca krvi. Zdravlje me je, hvala bogu, služilo sve ove godine - kaže Slobodan, dok u ruci drži deset ispunjenih crvenih knjižica.

Još jedna lepa strana njegove humane misije je što je tokom nepunih pet decenija upoznao mnogo ljudi, sa kojima sam ostao prijatelj do danas. Ima među njima i davalaca, ali i zaposlenih u zdravstvu i Crvenom krstu.