Lukavo uletele na njivu, pa nastao haos: Sve je uništeno, ni topovi ih nisu uplašili

Sava Kompalić iz Deronja nadomak Odžaka doživeo je krajnje neprijatno iskustvo kada je jednog jutra ugledao svoje marljivo uzgajane lubenice koje su preko noći potpuno uništile ni manje ni više već vrane.

Ovaj uspešni proizvođač, na površini od 12 hektara godinama gaji ovu povrtlarsku kulturu i bere do 80 tona po hektaru. Međutim, vrane su sada uspele da unište čak dva hektara, a prema njegovim rečima, štete prave u usevima po čitavom selu.

- Uništavaju tek iznikle biljke kukuruza i suncokreta, vade iz zemlje rasad kupusa, lubenice, paprike, buše plodove, a štete prave i na sistemima za navodnjavanje - kaže on.

Osim bolesti i štetočina koje se redovno javljaju u zasadima voća i povrća i nanose manje ili veće štete, veliki problem u poljoprivrednoj proizvodnji svakako su i vrane koje mogu da unište tek posejane useve, već iznikle, kao i plodove.

- Ne plaše se ni topova, ni postavljenih strašila, ni ljudi, a veliki problem predstavlja opštinska deponija koja je zapravo njihovo stanište. S obzirom na to da celog leta gori, bežeći od dima, završavaju u atarima praveći ozbiljne štete poljoprivrednim kulturama - priča Sava.

Foto: pexels.com

Gubici mogu biti ogromni, a rešenje za ove štetne ptice gotovo da ne postoji, iako je Sava pokušao je i sa razvlačenjem konaca po njivi.

- To su lukavi predatori koji se boje uplitanja, pa ne smu da slete - pojašnjava sagovornik.

Tamo gde nije bilo zaštite uspele su da naprave rupe na lubenicama koje su već bile spremne za berbu. Na površini od dva hektara plodovi su razbijeni, načeti i nažalost potpuno neupotrebljivi.

Dugogodišnji poljoprivrednik sa velikim iskustvom ne pamti ovakve prizore, jer je reč o hiljadama vrana koje svakodnevno obleću oko useva u selu.

- Osim loših proizvodnih godina, štete od vrana su najmanje što nam sada treba - zaključuje.