Filmske scene u Sajanu kod Kikinde: Kosi tata, kosi sin (VIDEO)

Da je neko od filmadžija želeo, na severu Banata, na žitnim poljima u Sajanu mogao je da snimi odlične scene za priču koja nas vraća vek i po unazad...

Na 28. Severnobanatskim žetelačkim svečanostima učestvovale su ekipe iz Sente, Crne Bare, Čoke i  Sajana, da pokažu najlepši deo rada vojvođanskog seljaka, koji je othranio mnoge generacije. 
Očuvanje lepe tradicije ručne kosidbe i vršidbe žita održalo se već 28 godina u banatskom selu Sajan.

Manifestacija Severnobanatske žetelačke svečanosti koju organizuje Kulturno-umetničko društvo "Adi Endre" prikazuje kako se nakada najvažniji posao na vojvođanskim poljima, iako težak, obavljao uz pesmu, druženje i dobar zalogaj.

- Od babe i dede sam učio, a i mi ovu lepu tradiciju prenosimo s kolena na koleno. Ranije je
sve bilo lepše. Nije bilo mehanizacije, sve je ručno rađeno. Lako je sad da se radi rukujući 
kombajnom. I polako, nigde se nije žurilo, nije bilo jurnjave. Od toga se živelo. Ljudi su se

družili, pomagali jedni drugima, šalili se, a pustio se i glas, zapevalo se. Ovo je prilika da lepa stara vremena otrgnemo od zaborava. Okupljamo se svake godine, da se prisetimo, uživamo i družimo. Odemo na njivu peške ili biciklom – kaže za Informer Dalibor Stojkov (42) iz Crne Bare.
Priseća se starih dobrih vremena i njegov kolega iz ekipe, Zoltan Abraham (50).

 

- Kada sam imao pet godina, moj otac je već imao kombajn, ali se zadržao i ovaj stari način kosidbe. To je nešto najlepše, jer se ljudi druže i u kontaktu su. Kao klincu najlepše mi je bilo kad smo se vraćali sa njive zaprežnim kolima, a ja sam spavao. To je bio slatki umor - seća se
Zoltan.

Vojvođanski "fruštuk" podrazumevao je i ručak, jer se na njivi ostajalo od 4 ujutru, pa sve do sumraka. Tu su žene igrale glavnu ulogu, jer bez njihovog rada u kući i polju, ne bi bilo ni
slatkog užitka i osećaja punog stomaka, a tada je sve lakše i uspešnije.
 

- Žene su pred žetvu ustajale ranije od muškaraca, jer su morale da spreme doručak i ručak, pošto se u polju ostajalo do sumraka. Na trpezi je bio obavezan domaći hleb koji se sveže pekao, rano ujutru. Kuvani kromprir i jaja, krastavci i suvomesnati proizvodi, zatim sir, kiselo mleko, proja, štrudle od višanja, jer je u vreme kosidbe njeno vreme, ali i kolači sa jabukama. Sve je to davalo snagu žeteocima da izdrže ceo dan na njivi- priča Ildika Abraham, predsednica KUD "Čipet Čapat" iz Crne Bare.

 

Na takmičenju se, pored izgleda kosca i njegove ekipe, boduje oštrina kose, visina pokošene strnjike, ali i način na koji su složeni snopovi i pripremljen tradicionalni žetelački doručak.
- Do sada je učestvovalo više od stotinu ekipa. Cilj manifestacije je da prenosimo mlađim generacijama kako se nekada radilo i šta nas je othranilo, ali i sklapanje prijateljstava kojih je zaista mnogo - rekla je Šara Benjocki, predsednica KUD "Adi Endre" i Organizacionog odbora Severnobanatskih žetelačkih svečanosti.