Da li znate šta je ovo? Otkad ga je Dositej Obradović doneo u Srbiju, rastao je u zemlji, a pogledajte sad

Miloš I Vera Lazarević, poljoprivrednici iz Topole, može se reći pravi su agro inovatori! Na svom imanju primenili su tehniku gajenja povrća koju su videli na internetu a rani rod im govori da nisu pogrešili. O čemu je reč?

Od kad je Dositej Obradović početkom 19. veka iz Austrogarske doneo džak krompira u Srbiju, krtole su se sadile, nadezmni izdanci okopavali motikom, a plod kasnije vadio iz zemlje, e krompir se danas gaji u slami i travi!?

Ovaj postupak su na svom imanju isprobali Lazarevići prošle godine. Kažu, kao eksperiment, kada su zasejali 10 kilograma krompira, ali ove godine proizvodnju su povećali i nadaju se još boljem prinosu.

- Supruga je na drustvenim mrezama videla za ovakav način uzgoja krompira. Želela je da i mi to tako uradimo, opisala mi je postupak i ja sam je samo poslušao. Odradio sam sve kako je rekla i evo druga godina našeg eksperimenta je uspešna. Prošle godine smo zasejali 10 kilograma izvadili smo oko 100 a sada smo zasejali 30, nadam se da će ponovo biti berićetno, za sada se dobro drži uprkos velikoj suši - priča Miloš.

 

A kako se gaji krompir u slami i travi?

Ovaj domaćin nam je objasnio postupak.

- Krompir se zaseje kao i obično samo ne toliko duboko, već pliće tek toliko da se zatrpaju krtole. Onda preko zemlje stavimo slamu, pokošenu travu i to radimo svaki put kada kosimo dvorište, dakle ne bacamo košenu travu, ne palimo kao što mnogi rade, nego sa tim zagrćemo krompir kao što inače svi rade zemljom. Nekoliko puta do sada stavljali smo oko njega slamu i travu a zalili smo ga samo jednom - priča Miloš.

Otkriva i da je ovakav krompir primetno dosta kvalitetniji nego kod klasičnog uzgoja. 

- Nema hemije, nema đubriva, nema bolesti, krtole su krupnije i prinos je veći - dodaje, a kao primer navodi da je prošle godine jedan krompir iz njihove bašte bio težak oko 700 grama...