Potresno pismo majke upućeno lekarima u Kragujevcu: Reči koje diraju u srce

Kada vam se u deliću sekunde ceo svet sruši… Kada vam dete leži nepomično, između života i smrti, posle saobraćajne nesreće…Tada shvatite koliko su važni ljudi oko vas, ovako je jedna majka iz Novog Pazara započela svoje pismo upućeno timu Neurohirurškog odeljenja Univerzitetsko kliničkog centra u Kragujevcu kao zahvalnost što su joj spasili sina.

Pismo porodice Agović iz Novog Pazara prenosimo u celosti: 

- Mi smo, u tom najmračnijem i najbolnijem trenutku našeg života, pronašli nadu i svetlost tamo gde je najmanje očekujete – u bolničkim hodnicima. Pronašli smo je u Kragujevcu.

Neizmernu zahvalnost dugujemo Odeljenju neurohirurgije Kliničkog centra Kragujevac, na čelu sa prof. dr Vojinom Kovačevićem – čovekom koji je u naše živote ušao kao lekar, a ostao u njima zauvek kao heroj.
Njegova stručnost, mir, sigurnost i, nadasve, ljudskost, ostavili su neizbrisiv trag u našim srcima. U trenucima kada smo se kolebali između nade i očaja, on nam je bio oslonac. Nije samo lečio našeg sina – lečio je i nas. Svakom rečju, svakim pogledom, vraćao nam je veru. Delovao je brzo, odlučno i precizno, kao neko ko zna da se tu ne leči samo telo - već se spasava porodica.

Naš sin danas ima šansu za oporavak – zahvaljujući njegovim zlatnim rukama, ali i njegovom velikom srcu. Jer on ne vidi samo pacijente – on vidi decu. Nečiju decu. Našu decu.

Odeljenje neurohirurgije funkcioniše poput dobro uigranog tima. Profesija, red, saosećanje. Od prof. dr Kovačevića, preko svih lekara, glavne sestre Snežane Tomašević, sestre Tanje Živković, do svake sestre, tehničara i fizioterapeuta – svi su našeg sina zvali po imenu, bodrili ga, motivisali i bili tu. Ne kao osoblje – već kao ljudi. Pravi ljudi.

Posebnu zahvalnost dugujemo i prof. dr Slobodanu Milisavljeviću, načelniku UKC Kragujevac, koji nam je omogućio da svakog dana budemo uz naše dete. Da ga hranimo, razgovaramo s njim, budemo njegov oslonac u toj tihoj borbi za život. To nije samo humana odluka – to je odluka srca. A mi smo, gledajući izbliza kako ovaj sistem funkcioniše, mogli samo da kažemo: "Oni rade kao švajcarski sat."

Hvala što ste gledali našeg sina kao svog. Hvala što ste nas gledali očima razumevanja. Hvala što ste pokazali ono što se ne uči iz knjiga – nego nosi duboko u duši.

Iako dolazimo iz Novog Pazara, Kragujevac je za nas postao dom. Osećali smo se prihvaćeno, zaštićeno i sigurno – kao među svojima. I to se ne zaboravlja. Hvala i svim građanima Kragujevca koji su nam uputili reč podrške, osmeh, pomoć. Granice ne postoje kada je u pitanju ljudskost.

Kao što ste, u teškim danima pandemije, pomagali našem Novom Pazaru, tako ste i danas uz nas. Uz naše dete. I zato vam ne zahvaljujemo samo kao lekarima – već kao ljudima. A ljudskost je najviši poziv.

Neka vas dragi Bog nagradi zdravljem, snagom i mudrošću da nastavite da činite čuda. I neka se dobro koje širite u ovom svetu – stostruko vrati".
Iz Univerzitetskog kliničkog centra nije bilo oglašavanja povodom ovog pisma zahvalnosti. Nezvanično, poručuju, kao i uvek, da oni samo rade svoj posao.  

Kako saznajemo, mladi pacijent iz Novog Pazara desetak dana se nalazi u UKC Kragujevac...