Sad znamo gde je kralj neba: Srpski suri orao pod satelitskim nadzorom

U neposrednoj blizini Prijepolja po prvi put je jedan mladunac surog orla – veličanstvene grabljivice sa crvene liste faune Srbije – opremljen satelitskim odašiljačem, čime je započet novi nivo istraživanja ove strogo zaštićene vrste.

Na stenovitim liticama jugozapadne Srbije, tim stručnjaka iz Instituta za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu uspešno je realizovao postavljanje specijalnog uređaja, teškog svega nekoliko desetina grama, koji ne remeti prirodno ponašanje ptice, ali omogućava neprekidno praćenje njenog leta, kretanja, ponašanja i izbora staništa.

- Zahvaljujući ovom uređaju, možemo znati tačno gde se mladunac nalazi, kojom se brzinom kreće, da li leti ili miruje, a sve to u realnom vremenu. To je za nas ogroman pomak u istraživanju ove vrste, naročito jer su prve četiri do pet godina života surih orlova do sada bile potpuna nepoznanica – kaže za agenciju Rina dr Draženko Rajković iz Instituta za multidisciplinarna istraživanja.

Foto: Rina

Uređaj je montiran pomoću specijalnih teflonskih traka koje ne oštećuju perje ptice, a zbog minimalne težine, svega dva do tri odsto mase ptice, orao ga gotovo i ne oseća. Ova inovativna metoda koristi se širom sveta u istraživanjima velikih grabljivica, a sada je po prvi put primenjena i u Srbiji.

Ovaj poduhvat deo je sveobuhvatnog programa očuvanja i istraživanja retkih vrsta koji Institut realizuje uz podršku Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Nacionalnog parka Tara, kao i lokalnih ekoloških organizacija poput "Jadovnik – oaza netaknute prirode".

Foto: Rina

- Cilj nam je da razumemo kako suri orao koristi prostor, koja su mu najvažnija mesta za ishranu, gnežđenje i odmor, i na osnovu tih saznanja osmislimo mere za očuvanje vrste. Satelitsko praćenje će trajati godinama i doneti dragocene informacije koje do sada nismo imali – ističe dr Stefan Skorić, pomoćnik direktora za nauku u Institutu.

Suri orao (Aquila chrysaetos), koji vekovima gospodari visinama i teško pristupačnim stenama, u Srbiji opstaje u ograničenom broju – procenjuje se da ih ima svega između 55 i 75 gnezdećih parova. Najveći broj nalazi se upravo u zapadnim delovima zemlje, dok ih u Vojvodini gotovo da i nema.

Od sada, jedan mladi suri orao iz Prijepolja više neće biti sam u svojim nebeskim visinama – svaki njegov let, pokret i izbor staništa biće deo šire naučne slike koja može pomoći da ova plemenita ptica preživi izazove modernog doba i ostane deo našeg prirodnog nasleđa.