Koju tajnu krije manastir Savinac? Niko ne zna gde se nalazi, a legende o njemu će vas šokirati

Manastir Savinac jedan je od najmisterioynijih na Fruškoj gori, jer niko sa sigurnošću ne zna gde se nalazio. Ostaci hrama u Starim Ledincima samo su jedna od mogućih lokacija koju navodi najveći broj istoričara, a koju je prihvatila i crkva.

Od svih manastira na Fruškoj gori, Savinac je najmisteriozniji. O ovoj svetinje danas mnogo više od istorijskih činjenica, svedoče mitovi i legende kraja, piše Istorijski zabavnik.

Ne zna se ni ko je ni kada podigao ovaj manastir. Pretpostavlja se da potiče s kraja 13. veka, a da je kula po kojoj su ostaci danas najprepoznatljiviji, dodata kasnije.

Njegovo postojanje zabeleženo je samo jednom, u turskim popisima s kraja 16. veka, pa se veruje da je bogomolja zapustela i potom porušena u nekoj od najezdi Turaka. Odnosno, tako makar priča kaže.

Da li je Savinac uopšte Savin?

Ne zna se mnogo ni o tome kome je ova drevna bogomolja bila posvećena. Iako je crkva usvojila pretpostavku da je reč o Svetom Savi, jer je njegov kult na Fruškoj gori bio veoma razvijen, postoje teorije i da je u prošlosti ovaj hram imao drugog zaštitnika - Svetog Đorđa, Svetog Prokopija ili čak Svetog Simeona Mirotočivog.

Meštani pak mesto najčešće zovu Ledinačka kula, po visokom zvoniku koji dominira prostorom i može se videti skoro sa bilo koje tačke u okolini.

Mnoga pitanja i dalje bez odgovora

Od 1997. godine Savinac ima status kulturnog dobra od velikog značaja, a obavljena je i konzervacija i ispitivanje lokaliteta. Ipak, mnoga pitanja i dalje su bez odgovora.

Foto: Shutterstock

Ostaci crkve samo su delimično istraženi. Iskopavanja u unutrašnjosti nisu vršena, pa se ne zna da li je i koliko građevina ukopana u zemlju i kolika je njena stvarna visina.

U neposrednoj blizini manastira otkriveno je nekoliko grobova za koje se veruje da su pripadali monasima koji su ovde nekada živeli, ali kako u njima nije pronađeno ništa više, ovaj nalaz nije mogao da pruži bilo kakve dodatne informacije o prošlosti mesta.

Foto: Shutterstock

Ipak, zna se da je crkva u nekom periodu u prošlosti bila živopisana. Stariji meštani i danas se sećaju da su sredinom 20. veka, u prvim godinama nakon Drugog svetskog rata, ovde još uvek bili vidljivi tragovi fresaka Svetog Đorđa na spoljnom zidu tornja, iznad ulaznih vrata, i Svetog Simeona Mirotočivog na unutrašnjem južnom zidu. Od njih, nažalost, sada nije ostalo ništa.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.