Koju tajnu krije manastir Savinac? Niko ne zna gde se nalazi, a legende o njemu će vas šokirati

Manastir Savinac jedan je od najmisterioynijih na Fruškoj gori, jer niko sa sigurnošću ne zna gde se nalazio. Ostaci hrama u Starim Ledincima samo su jedna od mogućih lokacija koju navodi najveći broj istoričara, a koju je prihvatila i crkva.

Od svih manastira na Fruškoj gori, Savinac je najmisteriozniji. O ovoj svetinje danas mnogo više od istorijskih činjenica, svedoče mitovi i legende kraja, piše Istorijski zabavnik.

Ne zna se ni ko je ni kada podigao ovaj manastir. Pretpostavlja se da potiče s kraja 13. veka, a da je kula po kojoj su ostaci danas najprepoznatljiviji, dodata kasnije.

Njegovo postojanje zabeleženo je samo jednom, u turskim popisima s kraja 16. veka, pa se veruje da je bogomolja zapustela i potom porušena u nekoj od najezdi Turaka. Odnosno, tako makar priča kaže.

Da li je Savinac uopšte Savin?

Ne zna se mnogo ni o tome kome je ova drevna bogomolja bila posvećena. Iako je crkva usvojila pretpostavku da je reč o Svetom Savi, jer je njegov kult na Fruškoj gori bio veoma razvijen, postoje teorije i da je u prošlosti ovaj hram imao drugog zaštitnika - Svetog Đorđa, Svetog Prokopija ili čak Svetog Simeona Mirotočivog.

Meštani pak mesto najčešće zovu Ledinačka kula, po visokom zvoniku koji dominira prostorom i može se videti skoro sa bilo koje tačke u okolini.

Mnoga pitanja i dalje bez odgovora

Od 1997. godine Savinac ima status kulturnog dobra od velikog značaja, a obavljena je i konzervacija i ispitivanje lokaliteta. Ipak, mnoga pitanja i dalje su bez odgovora.

Foto: Shutterstock

Ostaci crkve samo su delimično istraženi. Iskopavanja u unutrašnjosti nisu vršena, pa se ne zna da li je i koliko građevina ukopana u zemlju i kolika je njena stvarna visina.

U neposrednoj blizini manastira otkriveno je nekoliko grobova za koje se veruje da su pripadali monasima koji su ovde nekada živeli, ali kako u njima nije pronađeno ništa više, ovaj nalaz nije mogao da pruži bilo kakve dodatne informacije o prošlosti mesta.

Foto: Shutterstock

Ipak, zna se da je crkva u nekom periodu u prošlosti bila živopisana. Stariji meštani i danas se sećaju da su sredinom 20. veka, u prvim godinama nakon Drugog svetskog rata, ovde još uvek bili vidljivi tragovi fresaka Svetog Đorđa na spoljnom zidu tornja, iznad ulaznih vrata, i Svetog Simeona Mirotočivog na unutrašnjem južnom zidu. Od njih, nažalost, sada nije ostalo ništa.