Kragujevčanka izašla na 120 dejtova, popila 120 kafa i evo šta je otkrila

Iskrena ispovest mlade Kragujevčanke o usamljenosti i ljubavi, možda će neke od vas naterati da manje koristite društvene mreže i počnete da pričate s ljudima.

Komunikacija putem društvenih mreža može da bude mač sa dve oštrice: dopadne vam se lepo lice na fotografiji profila, pa i ostale koje su dostupne. Posle nekoliko rečenica ili sati, pa i nekoliko dana dopisivanja, odlučite da se vidite uživo...A ono - pojavi se neka sasvim druga osoba, koju niste "ni videli ni čuli" kao kada ste se razmenjivali poruke... 

Jedna mlada, obrazovana i situirana Kragujevčanka sa 29 godina ima slično iskustvo. Za lokalni portal infokg ispričala je koliko je teško upoznati srodnu dušu, šta sve može da vas snađe na aplikacijama za upoznavanja...
Ona je izašla na 120 dejtova, popila 120 kafa, upoznala 120 muškaraca i među njima još nije upoznala "onog pravog".

Evo šta kaže:

- Imam 29 godina, dva završena fakulteta, par kurseva, svoj stan, auto i posao. Mnogi bi rekli da izgledam poželjno, idem u teretanu, samim tim mi ništa ne fali. Kako je došlo do 120 dejtova? Došlo je tako što mi je dosadilo da budem sama, želim da sa nekim podelim, dan, lepo i ružno, budućnost. Često izlazim u grad, imam prijatelje, ali mi niko nikad ne prilazi. Traženju momka sam onda pristupila kao traženju posla. Napravila sam profil na mrežama za upoznavanja i tamo selektovala šta tražim. Nije to bilo puno stvari. Tražila sam da taj neko ima posao, da vozi i želi vezu u pravom smislu te reči. Dakle, to je bio neki minimum - priča ova devojka.

 

Foto: Shuterstock

 

Kaže da su joj se javljali momci različitog izgleda, statusa, mentalnog sklopa...

- Odlučila sam da svakom ko me je pozvao na kafu dam šansu, jer dok se ne vidite sa nekim uživo, ne znate šta je i kako je. Propadala je jedna po jedna kafa, do 120. Vodila sam statistiku, dakle isto kao da tražim posao. Pa sam gledala da izbor kandidata sužavam. Međutim, kako su se krugovi sužavali došlo je do toga da kandidata više nema. Onda sam digla ruke i oslonila se na sudbinu. Ništa drugo mi nije ostalo - kaže i postavlja "dijagnozu" ovakve situacije u kojo se danas nalazi veliki broj mladih ljudi.  

- Ukoliko se pitate šta je sve prouzrokovalo problem, odgovor je dosta toga i uopšte nije čudno što je danas mnogo njih solo, bez partnera.Jedan od razloga što su muškarci odustajali od mene jeste velika samostalnost i nezavisnost, na svim poljima, što kod muškaraca izaziva nekad bez razloga udarac na ego i sujetu - kaže ona. 

S druge strane, kako je primetila, i kad svi kažu da ne traže ništa previše - "da se razumeju i poštuju" u praksi je to mnogo teško zamisliti i sprovesti.

- Ljudi su vaspitani na različite načine, različito komuniciraju, nekada se vrednosti ne poklapaju, a tek da dođemo do navika, koje je potrebno uklopiti i uskladiti da bi jedan odnos funkcionisao! U mom slučaju ili su ljudi odmah hteli da se ožene ili su zbog "traume" hteli nešto neobavezno. O slojevitim prošlostima, propalim brakovima, deci, porocima i da ne pričam. Sve moje dejtove bih mogla da predstavim kao studiju slučaja i neki sveopšti zaključak jeste da je našim generacijama usađeno u svesti da smo najbolji i da na manje od toga ne treba da pristajemo, a sve je manje od toga - završava priču devojka koja ni posle 120 dejtova nije pronašla muškarca sa kojim je mogla da ostvari bilo kakvu vezu emotivnog tipa.

Šta vi kažete?