Opštenarodno veselje je počelo! Posle paljenja kazana "čučavca" usledilo je prvo "živeli"

Paljenjem kazana “čučavca” Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina, otvorio je ovogodišnju “Rakijadu”, četrnaestu po redu.

Ova manifestacija se održava u zlatiborskom selu Šljivovica, a okuplja veliki broj proizvođača rakija iz ovog kraja, koji se kvalitetom nadmeću za zlatnu medalju najbolje voćne rakije i rakije od šljive. 

- Rakija ima dve prepoznatljive osobine: hoće kavgu, a hoće i u veselje. Izaberimo drugo, pretvorimo naše druženje, našu manifestaciju sajma domaće rakije uopšte narodno veselje, da se dođe i ode zdravi bili i živi! - poručio je između ostalog u svojoj zdravici zdravičar Đađa. 

Tako i bi. Deca iz KUD Šljivovica i trubači ulepšali su ovaj praznik rakija, a pod jednom od šatri degustirale su se rakije. 

Milovan Kostadinović Brko iz sela Šljivivice, jedan od osnivača Rakijade, i čiji se kazan simbolično potpalio za pečenje rakija, kaže da svi stručnjaci mogu da potvrde da je rakija iz ovog kraja odličnog kvaliteta. 

- Ovo je sunčana strana i ima belog kamena. To su dva preduslova da bude dobra rakija, da sazri šljiva kada se kupi. Ja volim najviše da popijem i koja mi je najukusnija jeste rakija od šljive crvene ranke. To je starinska sorta, koju imam najviše i sada je sadim. Nije zahtevna, ne mora da se prska, ne orezuje se, a i ovo joj podnevlje odgovara. Imamo i madžarku i trnovaču, stare sorte, a mladi ljudi sada prave zasade od ovih novih sorti, koje su kraćeg veka. Ja imam šljiva koje su starije od mene i još uvek dobro rađaju  - kaže Brko.        

Kosta Mihajlović, dugogodišnji član žirija, stručnjak u ovoj oblasti, rekao je da prvi patent naše Srbije, koji je u Beču registrovan 14. septembra 1909. godine bio kazan. 

- Tada je Vojvodina bila pod Autrougarskom, a patent kazan potekao je iz Novog Sada. Kada je krajem Prvog svetskog rata Vojvodina došla u Srbiju, time je i patent ostao u Srbiji - rekao je Mihajlović i dodao da je u Šljivovici 1868. godine bilo 30.000 stabala šljiva, i da se proizvodilo po 30 tona rakija. 

On je podsetio da je brend “Srpska šljivovica“ na Uneskovoj listi i da je zaštićen i predložio način da se još bolje iskoristi. 

- Rakija je kao alkohol bila aquavita života, životna komponenta. Mi ovde imamo mnogo bilja, mnogo naših četinara, i treba da pravimo lekovite likere, lekovitu rakiju i da produžimo njeno drugačije izdanje, da je više ne zloupotrebljavamo nego da je upotrebljavamo u novoj varijanti – kaže Mihajlović

Na otvaranju Milan Stamatović je rekao da je Opština Čajetina jedna od retkih opština koja svoju infrastrukturu radi od svojih prihoda, jer kako je rekao, svestan je da država ne može svim 140 opština i gradova dati para koliko im je potrebno, pa podsetio da trenutno sami rade vodovod sa izvora Sušička vrela, koji će dovesti vodu u sela i na Zlatibor. 

Proglašeni su i nosioci Zlatnih medalja i pobednici u različitim vrstama rakija. Pobednik 14. Rakijade i dobitnik Velike zlatne medalje za rakiju od šljive je Radovan Šućurović iz Šljivovice, a Veliku zlatnu medalju je dobila i Cveta Rajevac iz Branšaca. Ovu medalju je dobio i Goran Janković iz sela Bioska za najbolju rakiju od dunje. 

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.