Krvava planina na kojoj su srpski vojnici ostavili kosti: Nijedan nema svoj grob

Danas slavimo Dan primirja u Prvom svetskom ratu, a simbol velikog stradanja baš u tom periodu je planina Čemerno smeštena između Kraljeva i Ivanjice.

Na ovoj planini čije ime govori koliko je njena priroda nepristupačna i neprijatna, tokom Prvog svetskog rata, u novembru 1915. godine vođena je jedna od najvažnijih i najsmrtonosnijih bitaka u kojoj je stradalo više od 2.000 srpskih boraca!

- Na vrhu planine Čemerno nalazila se treća linija rovova koje su iskopali vojnici Kraljevine Srbije braneći na ovim položajima odstupnicu Prve srpske armije. Ukoliko bi neprijatelj to probio, sve bi bi bilo gotovo. Tog 11. i 12. novembra sneg je na ovoj planini napadao više od metra i ta dva dana vodile su se žestoke borbe u kojima je poginulo najviše vojnika Kraljevine Srbije za sva ratovanja koja je vodila tadašnja država. To su bili nenadoknadivi gubici, stradali su najbolji borci - rekao je za agenciju Rina Rade Vukosavljević, artiljerijski major u penziji i autor edicije "Kraljevo u Velikom ratu".

 

Foto: rina

 

Četvrti pešadijski puk drugoga poziva koji se nalazio na planini Čemerno, bio je na levom krilu armije vojske Kraljevine Srbije. Austrougarske snage pod komandom generala Keveša, a posebno njegov 19. korpus koji je bio najjača jedinica Treće austrougarske armije svom silinom su napadale upravo na to levo krilo težeći da probije front i da se sa Čemernog spusti u dolinu Studenice i Ušće i tako preseče odstupnicu glavnini naše vojske.

Zahvaljujući junaštvu heroja sa Čemernog na tim položajima nije probijen front Prve srpske armije. Značaj ove nepravedno zaboravljene bitke je u tome što je ona usporila napredovanje neprijatelja prema Studenici, čime je osigurana odstupnica Srbije za povlačenje preko Albanije i Crne Gore.

 

Foto: rina

 

- Država je tim vojnicima obezbedila deo ratne opreme a to su šinjel, šajkača, opasač i pušku, a u rat se išlo u opancima. I tako biva kad god je ratno stanje - država daje topove, puške, bogati volove i konje, a siromašni sinove. Kada se rat završi država pokupi svoje topove i puške, gazdama nadoknadi u novcu konje i volove, a sirotinja traži svoje sinove - kaže Vukosavljević.

Stariji u ovom kraju i potomoci ratnika, kažu da za razliku od Austrijanaca, naši vojnici nisu dostojno sahranjeni. 

Austrijanci su u borbi na Čemernu izgubili oko 625 ljudi koje su pokopali kada je okopnio sneg, a kada su se promenile političke prilike, 1935. godine platili su da se iskopaju i prebace u otadžbinu.

Kosti naših predaka još su rasute po ovoj planini. Nikada nije napravljena lista poginulih, nikada ni jedan vojnik nije dostojno sahranjen. Za izgradnju kapele za sada postoji samo ideja dok se realzacija još čeka. Istorija potvrđuje da su ovi heroji bar toliko zaslužili, jer nisu žalili svoj život da daju za narod i otadžbinu.

- Mi smo se kao deca igrali na planini i vrlo često smo nailazili na kosti. Čitav vrh bio je prepun ostataka srpskih vojnika koji nikad nisu sahranjeni, zbog neprijatnog mirisa koji se širio planinom vrh je dobio naziv Smrdljuč. Ja sam u tom ratu ostao bez dede i po ocu i majci. Pokojni otac mi je pričao da je 1915. tada imao oko 13 godina i kao dečak često je dolazio na ovo mesto. Nakon borbe na Čemernu kada je sneg okopneo kaže da je sve bio leš do leša. Sinovi, unuci i braća koji su izgubili nekog svog najbližeg, dolazili su na ovo stratište, da ponesu nešto što će ih podsetiti na njih. Potomci nastradalih ratnika i dalje čuvaju sećanje na njih i okupljamo se jednom godišnje kod krsta na planini Čemerno, koji je postavljen 100 godina od odigravanja bitke - ispričao je Nikola Bošković iz sela Osonica kod Ivanjice.

Na Čemernu su i danas vidljivi ostaci rovova, koji svedoče o stradanju srpskih odreda koji su štitili odstupnicu državnom i vojnom vrhu, vojsci i narodu. Koliko je krvava bila ova bitka najbolje potvrđuje i to da se posle rata zastava Četvrtog pešadijskog puka drugog poziva čuva u Vojnom muzeju u Parizu i svedoči o stradanju ovog puka i junaštvu boraca.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.