Uroš ponosan na pradedovinu! Više od 100 godina, ispod njenog kamena izlazi slasno brašno

Uroš Dacović na svojoj pradedovini u zlatiborskom selu Ljubiš danas uspešno vodi etno seosko domaćinstvo, kome posebnu draž daje obnovljena vodenica.

Uroš i njegovi roditelji su 2007. godine počeli da obnavljaju staru vodenicu, kako bi mleli proju za svoje potrebe, a kasnije i za potrebe restorana u okviru etno sela koje su napravili.

- Vodenica je radila od 1944. godine do sedamdestih godina prošlog veka. Kada su se roditelji vratili 2007. godine u selo počeli su da je polako obnavljaju. Obnovili su je kakva je i bila pre sto godina, samo smo zamenili kamen. Kamen težak preko 100 kila doneli smo iz susednog sela Gostilja. U funkciju je puštena 2010. godine i evo dan danas radi - kaže Uroš.

Ponosan na svoju pradedovinu, koja se nalazi oko 20 km od centra Zlatibora, Uroš kaže da slasno brašno izlazi ispod teškog kamena.

- Meljemo beli kukuruz, heljdu i malo pšenicu. Heljdu nabavljamo iz krajeva oko Nove Varoši i Lučana, kukuruz i pšenicu iz okoline Požege. Brašno koje se samelje ispod ovog kamena ne gubi svoja svojstva, svoju slast, kao kod električnih mlinova. Ova vodenica melje u proseku 12 kg na sat – kaže Uroš.

Proja, staro jelo, koje se nekada smatralo jelo za siromašne, danas je sastavni deo svake trpeze. A u restoranu služi se sa mlečnim proizvodima, ali i sa pršutom i drugim suhomesnatim proizvodima.

- Proja miriše na selo. To je prosto seljačko jelo i nije je komplikovano spremiti. Lepša je kada je brašno malo krupnije. Kada se doda malo masti onda bude hrskavija. Ja je spremam savim obično: brašno, malo soli, malo ulja i stavim malo mineralne vode i obične vode. Stavi se da se peče i dok popijem kafu proja je ispečena - kaže Uroševa supruga Slobodanka.