Koban lov: Delovi metka mu završili u glavi, 16 dana bio je u komi, a evo šta danas radi

Milen Pavlović zvani Popaj (73), penzioner iz sela Siljevica kod Rekovca, pre desetak godina umalo je stradao u lovu. Jedan kolega, lovac slučajno ga je ranio, a od toga i dalje ima posledica.

U komi je bio čak 16 dana, ali je, srećom, preživeo. Tri dramlije, delići baruta iz čaure, zavšile su do same moždane opne. Dve su izvađene, a treća mu je ostala. I ruci još kao "uspomenu" na taj lov, još ima jednu dramliju.

Od tada nastoji, kako kaže, da živi punim plućima pa se, koliko može i dalje bavi limarskim zanatom a pomoću lima pravi razne dekorativne predmete.

Sa suprugom Milomirkom (67) uspeo je, bez obzira da li je kiša ili 40 stepeni da "pokriju" svaku drugu, treću kuću u rekovačkoj opštini, a dosta su radili i u okolnim mestima. Uradili su krovove brojnih crkava i konaka i to besplatno, a sami su prepokrili i Fabriku "Kablovi" u Rekovcu.

Osim toga u njihovom dvorištu nalaze se neobični predmeti od lima, među kojima su kaktusi, lopta cepelinka, kokoška, bačva u kojoj se igraju njegovi unuci i slične rukotvorine.

Ipak pored kuće posebno mesto zauzima jedan drveni konj - omiljena Popajeva igračka. To je drveni konjić za odrasle, koji je Milen napravio od polomljene igračke koju mu je poklonio prijatelj. 

Konjić je težak oko 80 kilograma i on je za Milena, kako sam kaže, glavna razonoda. Da bi mogao da se ljulja, dodao mu je drvene nogare od jasena.

 

- Ko god dođe kod nas, obavezno se ljulja. Fotografiše se i to postavi na društvene mreže. Osim što me ljuljanje na konjiću opušta, kad sam najumorniji, vozim bicikl. To mi je najbolji odmor – priča kroz osmeh za portal TV Palma Plus Milen, koji se za tren oka popeo na svoju konjića da nam demonstrira.

Milomirka je, kaže, preuzela veći deo posla pa iako joj nije bilo lako, počela je da se penje po krovovima, da postavlja oluke i limene krovove, ali je vremenom zavolela ovaj posao. 

- I ja sam doživela nesreću. Radila sam na kući staroj čitav vek. Propala sam kroz karatavan i to sve sa torbom punom alata. Srećom, ništa nisam polomila i nisam pala na letve pune eksera. Iako me je sve bolelo, malo sam otresla prašinu sa sebe i vratila se da završim krov da me ne bi uhvatila kiša – priča Milomirka.

I pored svih nedaća koje su ih zadesile, Pavlovići i dalje rade a mušterije su zadovoljne.

- Dok smo zajedno radili, hteo sam da uposlim još jednog limara, ali niko nije umeo bolje da uradi od nje. Jednostavno, ona je rođena za taj posao. Veoma je vredna, precizna, a nadasve puna elana, pa mi je žao što ne smem da joj pomažem, jer i ja volim ovaj posao –  priznje Milen.