Široko si, Lazerevo carstvo: Ko bi rekao da ovo uspeva u Rasini

Na imanju u Velikoj Drenovi, tamo gde se zemlja još sluša i gde biljke imaju ime i karakter, Dejan Jakovljević je napravio mali, tihi kosmos.

 

Ne onaj iz kataloga i plastenika bez duše, već živi svet u kojem se sudaraju Peru i Rasina, pistać i orah, legenda i nauka. 

Sve je, kako kaže, počelo "za svoju dušu". A baš iz takvih početaka obično nastanu najupornije priče.

Dejan nije jednog jutra ustao sa velikim planom. Počeo je skromno – da nabavlja neobične sadnice, da ih razmnožava, posmatra, greši i uči. Ljubav se, kao i uvek, prelila preko ivica: prijatelji su poželeli isto to zadovoljstvo, da u svom dvorištu imaju nešto što ne viđaju svaki dan. Danas, taj "hir za dušu" prerastao je u rasadnik u kojem uspeva sve što može da izdrži našu klimu – i ponešto što je na granici čuda.

Ako pitate koja je biljka najneobičnija, odgovor nikada nije jednostavan. Dejan govori o njima kao o porodici. Magnolija grandiflora, jedna od najstarijih biljaka na planeti, sa listovima koji sijaju i s donje strane su mekani poput somota, cvetovima koji mirišu na citruse i muškatno grožđe – biljka bez srodnika, preživela pet glacijala.

Judino drvo, koje u proleće procveta pre listanja i izgleda kao da je neko na njega okačio hiljade cvetnih lampiona.

Likvidambar koji kroz godinu menja boje kao raspoloženje – od zelene, preko žute i crvene, do duboke ljubičaste.

Sekvoja gigantea, najveće drvo koje je ikada raslo na Zemlji, a ovde mirno stoji u saksiji. Akebija sa purpurnim cvetovima i jestivim plodovima nalik marakuji.

Pitanje "koju najviše voli" Dejan poredi sa pitanjem roditelju koje dete mu je draže – nepravedno i nemoguće.
Među biljkama koje su ga najviše iznenadile je ginko biloba – "pametno drvo", kako ga zovu drevni Kinezi, ali pametno samo za sebe.

Ginko se prilagođava, štedi energiju, usporava rast da bi sačuvao koren, prestaje da raste dok se rana ne zaliječi. Po Dejanu, to je savršenstvo prirode: oprezno, strpljivo i dugovečno.

Ne žuri – i baš zato traje.

 

Priče iz prirode kod Jakovljevića nisu romantične razglednice, već lekcije. Semena su stizala čak iz Perua, ponekad uz sumnjičave poglede i zadržane pakete. A spašavanje biljaka često je značilo – naučiti kada ne dirati. 
- Upropastio sam mnogo biljaka dok nisam shvatio jednu rečenicu: "gledaj izvorno stanište." 
- Palma – krošnja na suncu, koren u slanoj vodi. Kaktus – pustinja i retko zalivanje. Pančićeva omorika – ne podnosi gradski asfalt i ekstremne vrućine. Biljke, kaže Dejan, traže poštovanje, ne preteranu brigu.

Danas kupci najviše traže sadnice pistaća – ponos ovog imanja – ali i badem, pitomi kesten, nar. Od ukrasnih biljaka hit su indijski jorgovan, japanski javori, piramidalne forme, kuglaste katalpe za parkove.

Klima se menja, a sa njom i navike: pistaći, smokve, japanska jabuka, kineska urma, pa čak i indijanska banana polako nalaze svoje mesto u Srbiji.

Šta će postati "domaće", još je otvoreno pitanje – jer priroda ne voli brze zaključke.
Ako mora da izdvoji ličnog favorita, Dejan bira kedrove. Moćni, a suptilni, sa povijenim vrhovima kao da se stide sopstvene snage. Različitih boja, dostojanstveni, simboli čitavih naroda – nije slučajno što je libanski kedar na državnoj zastavi.

Njegov dan na imanju ne liči na romantičnu šetnju. Leti – pumpe rade 24 sata, dva meseca bez prestanka. Jedna izvuče 500 litara vode u minutu. Kopanje, plevljenje, kalemljenje, prskanje, rasađivanje.

Jesen donosi vađenje biljaka, transport, sadnju voćnjaka, uređenje dvorišta i parkova.

- Jednom rečju – pogibija- kaže, ali uz osmeh čoveka koji zna zašto to radi.
A ako biste zasadili samo jednu egzotičnu biljku? Dejan ne razmišlja dugo – indijski jorgovan. Cveta četiri meseca i neumorno vraća lepotu. Ali odmah dodaje: svaka biljka je ili lepa ili korisna. I kopriva, puna gvožđa. I pirevina, lek za urinarne tegobe. I bagrem, koji možda nije lep kao ruža, ali njegov med – govori sam za sebe.
U Velikoj Drenovi, među pistaćima i magnolijama, Dejan Jakovljević ne gaji samo biljke. On gaji strpljenje, znanje i tihu veru da priroda uvek uzvrati – ako je slušaš.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.