Doktor otkrio alarmantne vesti! U više od 2.000 operacija najmlađi imao samo 19 godina

Direktor Klinike za digestivnu hirurgiju UKC Niš dr Goran Stanojević kaže da su obavili više od 2.000 elektivnih operacija, najmlađi pacijent je imao 19 godina

Doktor Stanojević dodaje da Klinika za digestivnu hirurgiju iz godine u godinu ima sve veći broj pacijenata s obzirom na činjenicu da je Univerzitetski klinički centar Niš tercijarna zdravstvena ustanova i iz okolnih bolnica u UKC upućuju svi pacijenti kod kojih je potrebno uraditi složene hirurške intervencije.

Prema njegovim rečima karcinom debelog creva je najčešći karcinom u gastrointestinalnom traktu i taj trend traje već godinama, s tim što je došlo do nekih izmena u odnosu na osobe preko 50. godine i one mlađe.

- Primetili smo blagi pad učestalosti kod osoba starijih od 50 godina, ali na žalost porast kod osoba mlađih od 50 godina - izjavio je dr Stanojević. 

On je kazao da su skrining kolorektalnog karcinoma i neki drugi zvanični skrininzi koji se rade u Srbiji počeli da daju rezultate tako da je smanjenja učestalosti oboljevanja starijih od 50 godina.

- Skriningom je obuhvaćena populacija starija od 50 godina, a ne mlađa i sada imamo porast broja obolelih osoba koje ne podležu skriningu. Zbog porasta oboljevanja kod mlađih osoba neke zemlje u svetu odlučile su da sa skrininngom krenu od 45. godine života - rekao je dr Stanojević.

Dve vrste karcinoma

Prema njegovim rečima kada je u pitanju kolorektalni karcinom postoje takozvani sporadični, koji nastaju sami od sebe, oni koji imaju familijarno poreklo i genetsko poreklo.

- Postoji familjarna geneza, odnosno da je neko u porodici imao karcinom i genetsko poreklo karcinoma, odnosno da postoje mutacije u porodici - istakao je dr Stanojević.

Savremenim metodama, dodao je, može se sa visokim procentom preciznosti odrediti da li postoji genetska mutacija koja je preduslov za oboljevanje ili samo porodična sklonost ka razvoju karcinoma.

- Genetska mutacija sama po sebi ne znači da će neko imati tumor, ali sa druge strane takav pacijent ima povećan rizik u odnosu na onog ko nema tu mutaciju. To znači da postoji predispozicija, a da li će imati tumor zavisi od nekih drugih faktora - naglasio je dr Stanojević.

Prema njegovim rečima, u porodicama u kojima je neko oboleo od kolorektalnog karcinoma ne treba da bude panike ili straha, ali je potrebno regularno praćenje i potrebne su kontrole.

- Ukoliko u porodici ima dece i mladih do 18 godina potrebne su redovne kontrole kod pedijatra gastroenterologa. Kod njih takođe postoje endoskospske metode ispitivanja, gastroskopija, kolonoskopija i neke druge analize - izjavio je dr Stanojević.

Genetska povezanost postoji

On je kazao da genetska povezanost postoji, ali procenat obolelih sa genetskim poreklom karcinoma u ukupnom broju obolelih nije veliki.

- Sporadični kolorektalni karcinomi koji nastaju sami od sebe na terenu postojanja polipa, odnosno oni koji su bez prisustva mutacija gena i porodične sklonosti, čine 60 do 70 odsto svih kolorektalnih karcinoma. Oko 10 do 15 odsto su familijarni i sedam do 10 odsto su genetski, čak možda i manje od toga. To nije veliki procenat, ali je jako rizična grupa i treba pratiti sve članove porodice - istakao je dr Stanojević.

On je kazao da se tokom tridesetak godina rada na Klinici za digestivnu hirurgiju susretao sa porodicama u kojima je od kolorektalnog karcinoma operisano po nekoliko bliskih članova porodice.

- Naša je želja da ukažemo građanima na značaj pravovremene kontrole, odnosno pravovremenog pregleda. U svakodnevnom radu naše proktološke ambulante u okviru specijalističke ambulante Klinike za digestivnu hirurgiju, postoji mogućnost da svako ko želi može da se pregleda, bez obzira da li ima ili nema tegobe - naglasio je dr Stanojević.

U svim Domovima zdravlja u Srbiji, dodao je on, može se uraditi FOB test, odnosno tekst na skriveno krvarenje u stolici i ukoliko je pozitivan potrebno je da se uradi kolonoskopija.

- Veoma je značajno rano otkrivanje kolorektalnih karcinoma jer je to otprilike uslov za stoprocentno izlečenje - istakao je dr Stanojević.

Prema njegovim rečima, trend u svetu i kod nas je da se ne leči bolest, već pacijent, odnosno lečenje se prilagođava svakom pacijentu ponaosob.

- Ne dajete jednu vrstu terapije za sve pacijente određenog stadijuma bolesti. Dva pacijenta sa istim stadijumom bolesti ne moraju da reaguju na istu terapiju - objasnio je Stanojević.

Foto: Shuterstock

Prema Stanojevićevim rečima vrlo je bitno što je Klinika za digestivnu hirurgiju dobila od Ministarstva zdravlja dodatnu savremenu opremu opremu za izvođenje minimalnoinvazivnih procedura.

- Pred kraj prošle godine stigao nam je novi laperoskopski stub tako da su sve sale Klinike za digestivnu hirurgiju opremljene tim uređajem koji omogućuje da nakon operacije pacijenti brzo odu kući i vrate se svojim poslovima - kazao je Stanojević.

Klinika za digestivnu hirurgiju, naglasio je, uvela je nedavno i tehniku utvrđivanja vitalnosti tkiva pre izvođenja različitih hiruških procedura.

- To je savremena procedura koja podrazumeva ubrizgavanje određenog rastvora tokom hirurške intervencije i na taj način mi možemo jasno i precizno da dobijemo vitalnost tkiva pre kreiranja nekih spojeva u trbuhu koji su jako bitni. To je standard u svetu i naša klinika ide u korak sa vremenom u odnosu na sve savremene procedure u oblasti digestivne hirurgije - istakao je dr Stanojević.

Foto: Informer

On je najavio da će u Nišu ovog proleća, 7. i 8. maja, biti organizovan 6. Međunarodni kongres „Konstantinovi dani koloproktologije“.

Učešće na kongresu, kazao je dr Stanojević, najavili su brojni poznati i priznati domaći i stvetski stručnjaci u oblasti koloproktologije, a osim predavanja u planu je i izvođenje savremenih hirurških procedura u operacionim salama.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.