Preminula Zagorka Radnić: Nije pisala knjige, ali je njen život za veliki roman

Zagorka Radnić iz lozničkog sela Grnčara, jedna od onih žena koje su čitav vek nosile i porodicu i zemlju na svojim plećima, preminula je 10. januara, uoči svog 105. rođendana.

Iza sebe je ostavila ne samo potomke već i jednu veličanstvenu priču o radu, strpljenju i snazi duha.
Do poslednjih dana govorila je da joj, kako je umela da kaže, "ništa ne fali - pa ni snaga". I zaista, u 101. godini svakodnevno je pešačila bar po kilometar.

Obilazila je sinove i snaje u njihovim kućama, zagledala bašte, staje i njive, raspitivala se kako napreduju usevi i stoka, pa se vraćala u svoju "rezidenciju", kako je s osmehom zvala kuću sina Vlade i njegove porodice.

- Svi se, Bogu hvala, lepo slažemo, da ne može biti bolje - govorila je baka Zaga.

- Naučila sam ih da se od rada živi. Koliko radiš, toliko možeš da uživaš. Rado primaju savete od mene. Čitav život sam samo radila, umereno jela i bila posvećena deci. To mi je davalo snagu.
Majčino srce nosilo je i bol koji nije prolazio - smrt sina Jovana, koga, kako je govorila, nikada neće prežaliti. Ali je verovala da život, uprkos svemu, mora da ide dalje.

Foto: T. J.

 

Išao je kroz veliku porodicu koju je stvorila: sinove Vladu, Petronija, Milutina i Aleksandra, ćerku Ljiljanu, jedanaestoro unučadi, osmoro praunučadi i četvoro čukununučadi.

- Ne znam koje mi je bolje i pametnije - pričala je ponosno. - Nikad ne "sabiram" život. Ja ga živim za svoju čeljad. Bogu hvala, zdravlje me drži, a posebno razum. Deca me paze svakodnevno, i to ne samo otkad sam napunila sto godina.

Rođena u porodici Maksimović, takođe u Grnčari, Zagorka Radnić pripadala je onoj generaciji žena koje nisu pisale knjige, ali su svojim životom ispisivale čitave romane.

Zagorka će biti sahranjena u utorak, 13. januara, u 12 sati, na seoskom groblju.

 

BONUS VIDEO