Nikola i Zoi u ljubavi na prvi pogled! Kineskinja i Srbin, sreli se na Rtnju i ostali zauvek zajedno

Slučajni susret Nikole Markovića (31) iz Niša i kineskinje Džang Jing (35) na festivalu elektronske muzike na Rtnju, pre dve godine, bio je sudbinski

Ljubav među njima rodila se na festivalu, krenuli su da se zabavljaju i prošle godine rekli su sudbonosno „da“, i to dva puta. Venčali su se najpre u Kini, a potom u Srbiji. U Kini su sklopili opštinski brak, a u Srbiji crkveni brak i to nakon što se Džang ili Zoi kako je svi zovu, krstila, prihvatila pravoslavnu veru i uzela crkveno ime Nina. 

Nikola je za Niške vesti rekao da njih dvoje sada žive u Šangaju, ali planiraju da pokrenu posao koji će im omogućiti da šest meseci tokom godine žive u Kini, a šest meseci u Evropi. 

- Upoznali smo se na Rtnju, dopali jedan drugom i krenuli da se zabavljamo. Po završetku festivala Zoi se vratila u Kinu, ali smo nastavili da se sedam meseci dopisujemo i viđamo zahvaljujući internetu. Otišao sam u Kinu i tamo smo proveli dva meseca zajedno. Za to vreme sam upoznao njene roditelje. Onda smo došli u Srbiju i onda je ona upoznala moje roditelje.

Venčali smo 21. avgusta prošle godine u Kini, a 5. oktobra u Hramu Svetog Pantelejmona u Nišu. Njeni roditelji bili su u Nišu na venčanju i svadbi i zaista im se sve dopalo. Pre dolaska mislili su da je Srbija baš siromašna zemlja i iznenadili su se kada su videli kako grad izgleda i kakva se kola kod nas voze - kazao je Nikola. 

Prema njegovim rečima, njihovu svadbu u Srbiji, kao i svadbu koju su pravili potom u Kini snimila je ekipa emisije „48 sati svadba“. 

- Moja majka je to predložila jer su moji već učestvovali u emisiji „Menjam ženu“ 2011. godine, onda u „Bračnom sudiji“, pa je otac učestvovao u emisiji „Moja kuhinja, moja pravila“. Moji roditelji, njeni roditelji i ona, svi su bili za to. Svi su govorili da ne možemo ništa da izgubimo samo možemo da postanemo popularni. Posle nekog vremena razmišljanja sam i ja na to pristao - izjavio je Nikola. 

U Kini venčanje mnogo skromnije

On je kazao da su svadbeno veselje pravili u kineskom gradu Handanu, rodnom mestu njegove supruge. Svadbi su prisustvovali, pored gostiju iz Kine i njegovi roditelji, brat, snaja i njihovo dvoje dece. 

- Svadba u Kini počinje u podne i traje sat i po, najviše dva sata. Nema torte, šampanjca, muzike, veselja...Na početku svadbe roditelji drže govore, a nakon toga se nazdravlja gostima. Zvanice daju novac mladencima i ko hoće da se slika, slika se. Posle ručka se svi razilaze. Sala u hotelu u kome smo mi pravili svadbu u Kini bila je mnogo lepa, sa pistom po sredini. Zoi je nosila najpre jednu tradicionalnu haljinu, a potom je obukla crvenu haljinu. Ja sam nosio crno kinesko odelo, vrlo slično odelima koja se nose kod nas - govori Nikola. 

Prema njegovim rečima, Zoi i on žive sada u Šangaju jer tu njegova supruga ima stalni posao kao master dizajner proizvoda. 

- Dopala mi se Kina, posebno Šangaj jer je svetski, moderan grad. Šangaj ima oko 25 miliona stanovnika, a sa okolnim manjim naseljima čak 35 miliona stanovnika. I pored toga što je ogroman, grad savršeno funkcioniše. Sve je uređeno do savršenstva. Non-stop čiste i ulice i zgrade. Bulevari su sa po pet, šest traka, ali pošto je čak 99,9 automobila električno buke uopšte nema. U centru grada imate maltene milion automobila, ali buke nema - zadivljeno govori Nikola. 

Niko ne koristi gotovinu

Osim te savršene organizacije Šangaja, dodao je, zadivilo ga je i to što gotov novac uopšte ne koriste. Kada je on prvi put došao u Šangaj zamenio je evre u juane, a u prodavnici su bili zbunjeni i nisu imali da mu vrate kusur. Bilo je očigledno, kazao je, da godinama nisu imali u rukama papirnu novčanicu. 

- Sve plaćaju elektronski i sve funkcioniše preko telefona i kodova. Telefon im je lična karta, pasoš, banka, telefon im je sve. Čak i prosjaci ne uzimaju novac. Imaju kod i kada prođeš pored njih samo skeniraš taj kod i daš im koliko hoćeš. Sve ide preko ViČeta i Alipeja. To su dve aplikacije koje koriste na telefonu. Ovde maltene ne moraš da izlaziš iz kuće uopšte, jer sistem dostave savršeno funkcioniše, a dostava je dva, tri puta jeftinija nego kod nas. Naručuje se hrana, odeća, obuća, kućna hemija, bukvalno sve što vam je potrebno - izjavio je Nikola. 

 

Prema njegovim rečima, troškovi stanovanja i života u Šangaju manji su nego u Srbiji. Gorivo je duplo jeftinije i litar košta oko 95 dinara, a značajno je jeftinija i hrana. 

- Maltene vam se ne isplati da kuvate. Za 500 ili 600 dinara može da se naruči hrana za dvoje da jedu dva puta. Obrok u „Mekdonaldsu“ više je nego dovoljan za jednu osobu, a košta prevedeno u dinare 400 ili 500 dinara, dok kod nas bez 1.000 ili 1.500 dinara ne možete da se najedete. Hrana na severu Kine je vrlo slična našoj. Navikao sam se na njihovu hranu, a počeo sam i sam da je spremam. Probao sam preko 100 kineskih specijaliteta. Postoji hrana za sve niko ne može da ostane gladan - istakao je Nikola. 

                                                 Bonus video