Čudite se koliko hoćete: Livade na Suvoj planini mu draže od Pariza i Jelisejskih polja

Između života u Parizu, šetnje Jelisejskim poljima i života u Malom Krčimiru kod Gadžinog Hana, Anđelo Petković (28) odabrao je život u ovom malom selu na obroncima Suve planine!

On je danas jedan od malobrojnih mladih ljudi u ovom kraju koji se bavi stočarstvom i poljoprivredom.

Ima 22 ovce, jagnjad, dve koze, pet jarića, svinje, prasiće, puno kokošaka najrazličitijih rasa, guske, zečeve, pet pasa i nekoliko mačaka.

Doskora je čuvao i konja, ali je morao da ga proda kad je polomio nogu. Obrađuje i dosta zemlje, seje pšenicu, ječam i detelinu, sadi kukuruz i u dva plastenika sadi papriku i paradajz.

Anđelo kaže da je imao priliku da ode iz sela pošto njegova majka živi i radi u Parizu, ali kaže da mu se mnogo više sviđa život u Srbiji.

Foto: privatna arhiva

 

Prema njegovim rečima, još kao dečak, pored babe i dede, zavoleo je poljoprivredu i stočarstvo i sada pored posla domara u Domu zdravlja, obrađuje zemlju i čuva stoku.

- Baba Dragica mi je najveća pomoć i podrška, pošto mi je otac preminuo 2016. godine, a deda 2018. godine. Hvala Bogu, baba je još vitalna tako da može da radi sve poslove u kući, pravi sir od mleka koje pomuzem i pomaže mi oko životinja i na njivi - priča Anđelo.

Tokom leta, zbog muže ovaca i hranjenja životinja ustaje ranom zorom - pre 4 sata, a zimi u 5.

- Moram tako rano da ustanem da bi stigao sve da završim oko životinja, istuširam se i odem na posao. Nije lako, ali kada volite nešto nije teško. A i zaradim nešto - kaže.

Prema njegovim rečima mleko, sir, jaja, paradajz, paprika proizvedeni na Suvoj planini veoma su  traženi. 

Foto: privatna arhiva

 

- Primećujem da ljudi koji žele da hrane zdravo, ne pitaju za cenu. Hrana sa Suve planine je izuzetnog ukusa i kvaliteta. Ovce, krave, koze koje mi čuvamo ne jedu koncentrat. Preko leta su po celog dana na ispaši, a preko zime ih hranimo senom, detelinom i kukuruzom koji sami proizvodimo. Skoro je dolazila televizijska ekipa iz Beograda kod nas, oduševili su se sirom i hlebom koji je baba umesila. Rekli su nam da ništa ukusnije u životu nisu jeli - prepričava nam Anđelo.

Poslednjih godina, kaže u Malom Krčimiru uvećao se broj ljudi koji čuvaju krave, ovce i konje i to zbog subvencija koje država daje.

- Moje ovce nisu umatičene pa ja nemam nikakvu pomoć države. Imam samo ono što sam zaradim. Radim puno pa sam uspeo da proteklih godina kupim dosta toga od poljoprivredne mehanizacije. Traktor sam nasledio od dede, a kupio sam rotacionu kosačicu, prskalicu, sejalicu i sakupljač sena - nastavlja mladi domaćin.

Foto: privatna arhiva

 

On procenuje da bi u selima na području Gadžinog Hana, mnogo više ljudi moglo da se bavi stočarstvom i poljoprivredom, samo kada bi to hteli.

- Mnogo je ljudi iz ovog našeg kraja otišlo u gradove. Imaju gde da se vrate, imaju svoje kuće i imanja, ali ne žele. Kažu da će radije oskudevati u svemu u Nišu, nego imati sve što im je potrebno u selu - sleže ramenima.

Život na selu, kako kaže, nije samo rad. Stigne povremeno da ode do prijatelja u Nišu ili u Leskovcu i provede se kao što se provode i ostali mladi ljudi koji žive u gradu.

Planira da živi u Zaplanju i Krčimirum i da, kad se oženi bude tu sa svojom porodicom. 

Na pitanje da li će mu se uskoro ispuniti ta želja, kaže da nema devojku, ali se nada da će je pronaći baš u ovom kraju. 

 

BONUS VIDEO