Džinovski primerak: Žene opet napravile pometnju u Čačku (VIDEO)

Uz glasni ženski smeh i uzvike zadovoljstva počelo je ovogodišnje orezivanje najvećeg fiukusa na Balkanu koji decenijama krasi hol čačanskog Kulturnog centra.

Ekipa "Gradskog zelenila" sređivala je grane gorostasta a desetine žena tražile su među njima najbolje pelcere.

Ovaj fikus jedinstven je i po tome jer njegovi "potomci" danas krase domove brojnih Čačana, a stižu i u druge države! 

- Danas sam specijalno došla da uzmem pelcer za svoju prijateljicu koja živi u Herceg Novom. Ona je trenutno u poseti u Čačku, pa će biti presrećna da pelcer ponese na primorje u Crnu Goru. Uverena sam da će se reznica primiti i da će novoj biljci odgovarati klima - rekla je Čačanka Marijana Polovina dodajući da pelcere uzima skoro svake godine i da je biljkama obradovala mnoge svoje prijatelje u Čačku ali i van njega. 

Pored parkiranog traktora i prikolice na Gradskom trgu zatekli smo i muškarce.

- Ne znam kako se ovaj fikus razmnožava ali evo, rekli su mi da može da se ožili. Oprobaću sreću pa ću pokušati da ga zasadim u svojoj kući. Staviću ga u vodu i ožiliti - rekao je Jovan Erić. 

Ovaj fikus bi verovatno bio još veći da ga ne ograničavaju zidovi i tavanica.

Ipak, on uporno raste kroz spratove, dosežući visinu od 10 metara. Za zaposlene u Kulturnom centru, on je više od zelenog ukrasa. 

Foto: I. M.

 

- Nekadašnji Dom kulture osnovan je 1971. godine i tada su u temelje ustanove zasađena tri stabla, koje je tadašnji direktor dobio na poklon od svog prijatelja iz Splita. Od toga su se dva "primila" i za sve ove godine dosegao je visinu od 55 metara, kada bi se njegova krošnja ispravila, bio bi visine jednog solitera - kaže Verica Kovačević, urednica programa Kulturnog centra.

Čačanski fikus osim što spada u retke botaničke primerke postao je i prava turistička atrakcija. Zaposleni u Kulturnom centru, turistima koji dolaze da se fotografišu pod njegovom raskošnom krošnjom, rado govore i o njegovom istorijatu.

 

Pretpostavlja se da je koren fikusa davno probio žardinjeru koja je uzidana u temelje objekta i da se sada grana duboko ispod Gradskog trga. U Čačku gotovo da nema kuće u kojoj nema saksije sa fikusom. 

Kao najveći primerak te vrste u ovom delu Evrope, dobio je status spomenika prirode i kao takav svrstan u treću kategoriju zaštite kao značajno prirodno dobro.

Stručnjaci iz Gradskog zelenila, koji nadziru kolege s makazama, Čačanima rado daju savete kako najbolje razmnožiti biljku, jer taj posao ispostavilo se, i nije jednostavan.
- Fikus nije previše zahtevna biljka ako mu se daju idealni uslovi za rast i razvoj. Kod razmnožavanja izdancima najvažnije je odabrati zdravu i mladu reznicu koje se sade tek kada se ožile u vodi. To je proces koji traje od mesec do dva, ali je najvažnije biljci dati dovoljno svetlosti i toplote da ona i u vodi može da živi - kažu u "Zelenilu".

Ipak, postoje pelceri koji su iz Čačka, ali i druge gradove otišli kao nove, mlade biljke, ali novi vlasnici sa njima nisu imali previše sreće. Čačani u šali kažu da svojim prijateljima, pored pelcera, ili saksije s biljkom, pošalju i vode s Morave, da ga zalivaju dok ne stasa za novi ambijent. 
 

Evo kako je počelo: 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.