Nestala u komunističkom teroru! Vila ratnog slikara Mihaila Milovanovića opet će krasiti Ribaševinu

Pri kraju se radovi na replici vile Mihaila Milovanovića u selu Ribaševina ratnog slikara Vrhovne komande Srpske vojske tokom Prvog svetskog rata.

Vila Mihaila Milovanovića, koja je posle streljanja njenog vlasnika 1941. godine od strane partizana decenijama propadala, jer je posle rata služila kao magacin za municiju, a nakon toga svesno je puštena da propadne.

Ovaj prvi užički akademski slikar rođen je 1879. godine u užičkom selu Gubin Do u siromašnoj porodici. Zbog teškog života još u 15 godini odlučio je da ode od kuće. Put ga je vodio od Valjeva do Beograda, pa preko Minhena gde je završio Umetničku akademiju, do Praga gde je otvorio sopstveni atelje, stekao prijatelje i društvenu afirmaciju. Učesnik je Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata.

Tokom Prvog svetskog rata bio je ratni slikar Vrhovne vojne komande Srpske vojske. Nosilac je brojnog rdenja među kojima i Orden Albanske spomenice. U međuratnom periodu sa ženom vratio se u selo Ribaševinu i 1930. godine podigao svoju vilu, koja mu je bila atelje.

Tokom 1941. godine, tačnije pred sam slom Užičke republike 28. novembra, streljali su ga partizani zbog optužbi, koje nikada nisu dokazane, da je bio engleski špijun, petokolonaš i narodni neprijatelj. A Mihailo je bio veliki rodoljub i patriota. Za Srbiju je ratovao u tri rata, spašavao ljude od okupatora, među kojima i komuniste.

Odlično je govorio nemački jezik. Na Likovnoj akademiji u Minhenu zajedno je studirao slikarstvo sa ocem pukovnika Štokhauzena, koji je igrom slučaja, bio nemački komandant u Užicu 1941. godine. Na jednom partizanskom zboru Mihailo se javno zalagao za zajedničku borbu protiv okupatora, a protiv bratoubilačke borbe, pozivajući partizane i četnike na saradnju i toleranciju. Rehaboilitovan je 2007. godine. Sada njegova vila dobija oblik koji je nekada imala.

- Svi građevinski radovi biće završeni početkom maja. Trenutno se izvode molerski i podopolagački radovi, kao i završni radovi na fasadi i fasadnoj stolariji - rekao je Miloš Milivojević, direktor JP „Užice razvoj“, i dodao da je grad obezbedio vodosnabdevanje za ovaj objekat, kao i za još 15-ak domaćinstava i pristupnu saobraćajnicu.

Vila korišćena kao magacinski prostor

Nakon priključenja na gradski vodovod ostali su radovi na izgradnji stubne trafostanice kojom obezbeđujemo električnu energiju.

- Moram podsetiti i da smo imali velike probleme pre same izgradnje replike ovog objekta, koji je dugo bio pod vojnom upravom i korišćen kao magacinski prostor, pa su postojale i tvrdnje da je zemljište ispod i u okolini objekta kontaminirano. Zbog toga smo angažovali laboratoriju akreditovanu za tu vrstu poslova koja je uradila ispitivanja i izvestila nas da je apsolutno bezbedno po ljude i životnu sredinu da se ovaj objekat gradi. Posle tog izveštaja u koordinacija sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva uradili smo projektnu dokumentaciju i pristupili svim ovim radovima i nadam se da ćemo vrlo brzo imati kompletan objekat - dodao je Milivojević.

Prema rečima Branka Popovića, člana Gradskog veća, ovaj objekat će ubuduće biti mesto okupljanja poznatih umetnika, ne samo iz Užica već i okoline.

- Želja nam je da i ubuduće okupljamo slikare u toj kući, pravimo likovne kolonije i da se sve te slike na neki način nalaze u kući Mihaila Milovanovića. Takođe ta kuća biće i mesto održavanja književnih večeri, susreta pisaca i drugih manifestacija. Siguran sam da će vila Mihaila Milovanovića biti stecište kulture i mesto gde ćemo mi iz Užica rado odlaziti – rekao je Popović.  Ovaj projekat realizuju Grad Užice i Ministarstvo kulture. U čast Mihaila Milovanovića u Narodnom muzeju u Užicu je 2003. godine otvoren legat.

                                                  BONUS VIDEO

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.