Preživela sedam operacija i bolest koja usmrti 99 odsto pacijenata

Nišlijka Hadži Aleksandra Dimitrijević (32) oporavlja se od poslednje, čak sedme operacije koliko ih je, zbog upale debelog creva, imala za nepune dve godine.

Svoju priču ispričala je u kameru, a video snimak se širi putem društvenih mreža kao podstrek svima koji se nalaze u sličnoj situaciji. 

Aleksandra s osmehom govori o tome da više ne mora da nosi stomu jer ju je profesor dr Goran Stanojević, direktor Klinike za digestivnu hirurgiju operisao i uradio takozvani "j-pouch" ili najjednostavnije rečeno - od tankog creva napravio debelo crevo.

 

Foto: Privatna arhiva

 

Sreća kojom Aleksandra zrači na snimku skoro je neverovatna nakon toga što joj se sve izdešavalo za protekle skoro dve godine.

Zbog upale debelog creva imala ja čak sedam operacija, a preživela je i komplikaciju te bolesti koja usmrti 99 odsto pacijenata i kod nas i u svetu.

Foto: Privatna arhiva

 

- Do leta pretprošle godine bila sam odličnog zdravlja, radila sam kao lekar na ekskurzijama i kao profesor na određeno vreme u srednjoj Medicinskoj školi. Međutim, onda se preko noći sve promenilo. Dan pre nego što sam se razbolela od ulceroznog kolitisa bila sam u teretani, trčala, vežbala, odradila sam ceo trening...Ujutru sam se probudila sa bolovima u stomaku i pojavila mi se krv u stolici - priča ona.

Odmah je otišla na Kliniku za gastroenterologiju, međutim, sa te klinike su je tri puta vraćala kući i primili je na bolničko lečenje tek kada se javila četvrti put.

- Dali su mi terapiju i otpustili na kućno lečenje iako sam sve vreme imala užasne bolove u stomaku i krv u stolici. Toliko sam bila loše da sam morala da zovem Hitnu pomoć, a oni su najpre pomislili da je u pitanju neka infektivna bolest pa su me prevezli na Infektivnu kliniku, a otuda su me prebacili na gastroenterologiju - nastavlja priču.

Pošto joj se stanje nije popravljalo krenula je sa priprema za biološku terapiju i na dan kada je trebalo da primi tu savremenu terapiju dobila je toksični megakolon.

- To je upala debelog creva koja zahvati ceo taj organ zbog čega se on proširi i može da pukne. Da nisam hitno operisana, to bi se dogodilo i preminula bih od sepse. Morali su da mi izvade celo debelo crevo i postave stomu. Toksični megakolon posledica je mog neadekvatnog lečenja ili zato što nisam odreagovala na terapiju koju su mi prepisali na gastroenterologiji - ispričala je mlada doktorka.

Na žalost, dodala je, tu nije bio kraj njenim mukama, već početak nove agonije zbog toga što je upala zahvatila i tanko crevo.

Život joj je, kako je rekla, "visio o koncu" i direktor Klinike za anesteziju Radmilo Janković i lekari te klinike su se lavovski borili da je spašavaju sve vreme između operacija koje su usledile.

- Zbog upale tankog creva morala sam još tri puta na operacije. Drugi i treći put u Nišu, a četvrta operacija bila je u Beogradu. Za samo 20 dana bila sam operisana četiri puta. Bila sam mnogo loše i fizički i psihički, molila sam Boga da umrem - ističe.

Prema njenim rečima, posle četvrte operacije vratili su je iz Beograda u niški Klinički centar, i tada je morala da uči ponovo da hoda, jer su joj od dugog ležanja mišići atrofirali, a zbog toga što je hranu dobijala samo venozno, imala je manje od 50 kilograma.

- Tokom pete operacije mi je spojena rana koju sam imala sve vreme na stomaku zbog dreniranja, a stomu sam imala i dalje. Kada sam se oporavila od te operacije tek onda sam mogla kući. Na bolničko lečenje primljena sam krajem juna, a otpuštena sam iz bolnice 14. oktobra - navodi.

Po izlasku iz bolnice, kazala je, osećala se dobro, ali, zbog stome, nije mogla da nastavi da radi na terenu kao lekar.

- Nosila sam stomu godinu dana i osam meseci i onda je profesor Goran Stanojević, direktor Klinike za digestivnu hirugiju u Nišu preuzeo rizik da me ponovo operiše i uradi ileoanalnu anastomozu, takozvani "j-pouch". Reč je o operaciji tokom koje se tanko crevo povezuje sa rektumom i analnim otvorom i tanko crevo preuzima funkciju debelog creva - objasnila je ova hrabra žena.

Pravilo je, kazala je ona, da hirurg koji je postavio stomu postavlja i ileonalnu anastamozu jer ima uvid u to šta je tokom prethodne operacije uradio, međutim, kako je ispričala Aleksandra, "lekar iz Beograda nije hteo da je operiše iz razloga koji je samo njemu znan", pa je to uradio profesor Stanojević.

Foto: Privatna arhiva

 

- Reč je o veoma rizičnoj i komplikovanoj operaciji koja je sama po sebi teška za hirurga, a posebno teška za hirurga koji nije pacijenta prethodno operisao, kao što je to bilo u mom slučaju. Ta operacija zahteva od hiruga odličnu kondiciju i maksimalnu koncetraciju jer hiljadu stvari može da se iskomplikuje. Operacija je trajala šest, sedam sati i odlično je protekla. Doktor Stanojević je učinio jedno vrlo hrabro delo i svaka mu čast na tome. Beskrajno sam mu zahvalna jer neću živeti nadalje sa stomom - istakla je Aleksandra.

Ona je kazala da je tokom te operacije, 12. januara ove godine, morala da bude postavljena takozvana protektivna stoma, koju joj je profesor Stanojević skinuo 1. aprila, tokom poslednje, sedme operacije koju je imala.

- Vratila sam se u normalan život, iako je i stoma jedan vid normale, ali sam ipak ja na ovakav život navikla, nisam se rodila sa stomom. Presrećna sam zaista. Mogu da potražim posao i da nastavim da radim kao lekar. Konačno može da odahne i moja majka. Samo ona zna koliko joj je bilo teško da gleda svoje dete u stanju u kome sam se ja nalazila, ali je izdržala. Tokom oporavka nije se odvajala od mene i njena podrška bila mi je lek za dušu - ističe ona.

Direktor Klinike za digestivnu hirurgiju dr Goran Stanojević rekao je da je radio i ranije operacije ileoanalne anastomoze, ali je Hadži Aleksandra Dimitrijević najmlađa pacijentkinja kojoj je uradio tu operaciju.

- Brinuo sam kako će proći operacija jer je vrlo hirurški komplikovana i neizvesna. Nije mi bilo lako da donesem odluku da je operišem. Pripremao sam se, zajedno sa Aleksandrom, više dana za tu intervenciju. Hvala Bogu sve se dobro završilo - istakao je dr Stanojević.

 

BONUS VIDEO