Ovaj Subotičanin je heroj sa Titanika! Spasavao putnike iz hladnog okeana, prvi stigao na mesto nesreće

Subotica i njeni građani s ponosom se sećaju dr Artura Munka, jednog od spasilaca putnika čuvenog "Titanika", koji je potonuo na današmji dan pre 114 godina.

"Titanik" je potonuo na svom prvom putovanju od Sautemptona do Njujorka u noći između 14. i 15. aprila. Od 2.200 putnika i posade na brodu, više od 1.500 izgubilo je život. 

Doktor Munk bio je član posade na brodu "Karpatija" koji je prvi stigao na mesto nesreće. U ledenom Atlantiku, među očajnim ljudima u čamcima za spasavanje, Munk je ih je prihvatao i zbrinjavao.

Foto: Shutterstock/Wikipedia

Srbija

Divlja, a slatka ko med: Gorostasna trešnja među zgradama napunila 33 godine

U čuvenoj čačanskoj Aveniji lipa jedno stablo se izdvaja po visini i cvetu. Tu je više od tri decenije - dar prirodi i ljudima.

14.04.2026

17:42

Srbija

Uznemirujuće: Pronašli tragove crne magije u okolini Leskovca

U planinskom selu u okolini Leskovca meštane je uplašio prizor za koji pretpostavljaju da je u vezi s okultizmom i crnom magijom.

13.04.2026

14:41

 

Njih 706, promrzlih, iscrpljenih i preplašenih "Karpatija" je dovezla do Njujorka. 

Ova spasilačka misija samo je deo dobrih dela subotičkog lekara, kome je  u znak zahvalnosti podignut spomenik, a jedna ulica nosi njegovo ime. 

Na godišnjicu nesreće "Titanika", Subotica se seća svog dr Munka. 

Rođen krajem 19. veka u Subotici, u porodici mađarskih Jevreja, Munk je rano ostao bez roditelja. Odrastao je u oskudici, ali je zahvaljujući upornosti i podršci bake uspeo da završi školovanje i upiše medicinu u Budimpešti.

Bio je izuzetan đak, a znanje jezika i stručnost ubrzo su ga odveli daleko od rodnog grada na prekookeanske brodove. 

Foto: subotičke.com

 

Kao brodski lekar radio je u izuzetno teškim uslovima. Lečio je emigrante u potpalublju, susretao se sa epidemijama i posledicama prirodnih katastrofa. Upravo u takvom okruženju stekao je iskustvo koje mu je na današnji dan 1912. godine bilo od presudnog značaja.

Neki ovaj događaj često izvlače iz njegove biografije i ističu kao vrhunac njegove karijere, ali,  njegovo život je bio veoma uzbudljiv.

Tokom Prvog svetskog rata mobilisan je kao vojni lekar, a zatim zarobljen i odveden u Rusiju. Tamo je proveo godine u haosu revolucije, radeći u bolnicama za ratne zarobljenike.

U Jekaterinburgu je, prema svedočenjima, imao priliku da iz daljine vidi i poslednje dane ruske carske porodice. U tim godinama upoznao je i svoju buduću suprugu, sa kojom je dobio dete.

Njegov povratak u Evropu bio je gotovo nemoguć zadatak. Posle bolesti, gladi i stalnih promena vlasti, uspeo je 1921. godine da sa porodicom pobegne iz Rusije i preko Finske i srednje Evrope stigne nazad, u Suboticu.

U rodnom gradu započeo je novu životnu fazu. Otvorio je ordinaciju i postao poznat kao lekar koji pomaže svima, bez obzira na to da li mogu da plate. Upravo taj human odnos prema pacijentima učinio ga je jednim od najpoštovanijih lekara svog vremena.

Pored medicine, Munk se bavio i književnošću. Pisao je na mađarskom jeziku, a njegova dela predstavljaju svedočanstva jednog turbulentnog vremena: od "Titanika", preko rata, do života u međuratnoj Evropi. Njegova autobiografska beleška ostaje dragocen dokument epohe, piše portal subotičke.com

Priča o Arturu Munku nije samo priča o jednom lekaru sa "Karpatije". To je priča o Subotičaninu koji je prošao kroz najveće događaje svog vremena i iz njih izašao kao čovek koji je pomagao drugima.

Preminuo je 1955. godine. Među potomcima Artura Munka ima mnogo lekara: osim Stele, unuke koja žive u Sloveniji, medicinu su završili i doktorovi praunuci Igor i Aleksandar, sinovi Aleksandre Hes, njegove starije unuke, čiji je muž, Kris, takođe lekar.

 

BONUS VIDEO 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.