Poznati jagodinski brend otišao u istoriju: Od 600.000 komada, ostao nadimak

Jagodina je početkom 20. veka bila nadaleko čuvena po gajenju ćuraka. Nije bilo dvorišta bez ove živine, a danas je izgleda ostala samo priča.

Ćuretina iz Jagodine izvozila se na evropsko tržište, a prema njenoj ceni određivana je cena na Londonskoj berzi. Osamdesetih godina prošlog veka proizvodnja je dostigla 600.000 komada godišnje, a trenutno stanje stvari govori da su ćurke napustile Jagodinu.

Na farmi Zorana Milanovića iz Bagrdana kod Jagodine, koji slovi za najvećeg "ćurkara" južno od Beograda, pre dve decenije proizvodilo se oko 80 hiljada ćurića. Danas tek deseti deo te proizvodnje. U Srbiji je, prema rečima Milanovića, godišnja produkcija ćurki za tov u proteklih desetak godina sa oko 400 hiljada pala na stotinak hiljada komada. 

 

Foto: printscreen rts

 

- Ja sam godinama držao tu proizvodnju, prodaju tronedeljenih, četvoronedeljnih, tov ćuraka sa nekim pristojnim brojnim stanjem i još njih nekoliko u Srbiji. Sada je došlo do situacije da praktično ne možemo da prodamo ćure! - kaže za rts Milanović, inženjer stočarstva i vlasnik farme. 

Foto: printscreen rts

 

Ipak, kako kaže, neće odustati. 

- Ja sam ko poslednji Mohikanac. Boriću se do kraja, neću da odustajem. To je moj životni poziv, ja sam inženjer stočarstva tako da sam se profesionalo bavio time i baviću se do kraja života, ali tendencija je da će to nestati - zaključuje Milanović.

Vlasnica veterinarske apoteke, doktor veterine Zorica Popović sa 27 godina rada kaže da iz godine u godinu vidi drastičan pad interesovanja za gajenje ćuraka.

- Poslednjih 12 godina upis je pao za 60 odsto. Sela se gase, nema ko da ih čuva van grada i to je najverovatniji uzrok - kaže Popović.

BONUS VIDEO 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.