Nakon školovanja u Beogradu, Ljubisav se posvetio poljoprivredi: Vratio se u rodno selo, pa pokrenuo svoj biznis (FOTO)

Da je moguće živeti od poljoprivrede i ostati na selu, potvrđuje primer Ljubisava Gojakovića, koji je nakon školovanja u Beogradu odlučio da se vrati u rodni kraj i započne sopstvenu proizvodnju.

Na više od 20 ari pod plastenicima, Gojaković danas proizvodi rasad paradajza, paprike, krastavca, dinje i tikvi, koje plasira na pijacama u Brodarevu i Priboju, ali i širom prijepoljskog kraja. U njegovim plastenicima ovih dana je pun intenzitet proizvodnje.

- Ovde trenutno imamo oko 6.000 saksija krastavaca, paradajza, lubenica, dinja i tikvica. Tu su i kontejneri koji tek treba da se pikiraju, pa očekujemo da ukupna proizvodnja dostigne između 12.000 i 13.000 sadnica ove godine - kaže Gojaković.

Kako objašnjava, proizvodnja rasada u velikoj meri zavisi od vremenskih uslova, naročito temperature.

- Sve zavisi od temperature, posebno od noći. Ako su noći hladne, a dani topli, biljka doživljava šok i sporije napreduje. Kada se temperature ujednače, tada biljka krene da buja. Sada su noći toplije i to se odmah vidi - biljke su krenule u pun rast-ističe on.

U proizvodnji koristi uglavnom hibride, ali ne odustaje ni od tradicionalnih sorti.

- Najviše radimo hibride poput amatija i optime, koji su se pokazali kao najbolji za naše podneblje. Pored toga, gajimo i domaće sorte kao što su volovsko srce, medeno srce i jabučar, ali u manjim količinama, jer se na tržištu najviše traže hibridi - kaže ovaj mladi poljoprivrednik.

Foto: Informer

Osim povrtarske proizvodnje, Gojaković je ove godine proširio gazdinstvo i na druge kulture.

- Posadio sam oko 2.000 sadnica ranog kupusa, a planiramo i proširenje proizvodnje za jesen. Imamo i krompir - ove godine sam nabavio oko 200 kilograma semenskog krompira. Radimo i tikve, tikvice i bundeve, a imamo i mini-farmu svinja, pa deo proizvodnje koristimo i za njihovu ishranu - objašnjava on.

Jedan od najvećih izazova u proizvodnji ipak predstavlja voda. Gojaković se trenutno oslanja na sopstveni izvor, ali su sušni periodi već pokazali koliko taj resurs može biti neizvestan.

- Imamo našu vodu na oko šest metara dubine, koristimo je već decenijama i potpuno je ispravna za piće. Međutim, prošle godine je već u avgustu počela da presušuje. Nemamo još uvek gradsku vodu, a i kada dođe, ona će biti za domaćinstvo, ne za navodnjavanje. Ako bude problema, snalazićemo se, imamo reku i Lim, pa ćemo pumpama dovoditi vodu - kaže Gojaković.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.