Boban poskoke zna u dušu! Ne napada odmah čoveka, evo koliko je u stvarnosti opasan po ljude (FOTO)

Padine Juhora u široj okolini Jagodine, zanimljivo su područje za herping - aktivno traženje, posmatranje i proučavanje gmizavaca i vodozemaca

Iz tog razloga Boban Stanković, diplomirani biolog i doktorand iz Jagodine redovno posećuje ovu planinu. Osnovni cilj njegovih terenskih obilazaka jeste pronalaženje poskoka (Vipera ammodytes), ali i drugih gmizavaca.

Ono što ova istraživanja čini posebno zanimljivim, jesu snimci ponašanja poskoka do kojih je Stanković uspeo da dođe tokom trogodišnjeg rada na terenu. Prema njegovim rečima, video materijal pruža veoma značajan uvid u razliku između defanzivnog-upozoravajućeg ponašanja i stvarnog napadačkog odgovora ove zmije.

- Većina ljudi smatra da poskok napada čoveka čim ga ugleda, ali snimci pokazuju potpuno drugačiju reakciju. U najvećem broju slučajeva zmija pokušava da izbegne sukob i koristi niz upozoravajućih reakcija pre nego što dođe do stvarnog ujeda - objašnjava za „Informer“ Boban Stanković, diplomirani biolog i doktorand iz Jagodine.

Defanzivno ponašanje poskoka odvija se u jasno prepoznatljivim fazama. Prva faza je pasivna odbrana. Zmija ostaje nepomična i oslanja se na kamuflažu, čime se  smanjuje verovatnoća da će biti primećena od strane predatora ili čoveka. Ukoliko se pretnja približi, prelazi u drugu fazu - upozoravajuće ponašanje.

Poskok tada proizvodi karakteristično siktanje. Zvuk nastaje naglim izbacivanjem vazduha kroz disajne puteve i predstavlja jasan signal upozorenja. Istovremeno, prednji deo tela savija se u oblik slova S. Ova pozicija omogućava brzu projekciju glave ka izvoru pretnje. Zatim, nagli trzaji glavom i takozvani „lažni napadi“, pri kojima zmija simulira udar bez stvarnog ujeda u funkciji upozorenja i zastrašivanja potencijalnog predatora Treća faza jeste defanzivni udar. Tada reakcija postaje veoma brza i precizna - poskok izbacuje prednji deo tela velikom snagom, pokušavajući da izvrši ujed i potom se odmah povlači u odbrambeni položaj.

Upravo zbog brzine pokreta, ovakve situacije često deluju agresivnije nego što zapravo jesu. U mnogim slučajevima može biti takozvani „suvi ugriz“, bez ubrizgavanja otrova. Važno je da se naglasi da poskok ne pokazuje aktivno agresivno ponašanje bez povoda. Stvarno napadačko ponašanje znatno je ređe i uglavnom se javlja tek kada zmija proceni da nema mogućnost povlačenja ili kada dođe do direktnog fizičkog kontakta.

- Kada ljudi nauče da prepoznaju upozoravajuće ponašanje zmije, mnogo je manja verovatnoća da će doći do ujeda. Problem nastaje kada se životinja uznemirava, pokušava da se uhvati ili ubije - kaže on i podseća da je poskok zaštićena vrsta i  da je ubijanje zakonski kažnjivo.

Herping na Juhoru tako prerasta u mnogo više od obične potrage za zmijama. Kroz istraživanje, fotografiju i razgovor sa lokalnim stanovništvom, Boban Stanković doprinosi boljem poznavanju zmija ovog kraja i podizanju svesti o potrebi očuvanja vrsta koje su važan deo prirodnog ekosistema Srbije.