Revolucija u poljoprivredi: Šuma niče na severu Banata

Većina poljoprivrednika u banatskoj ravnici i dalje igra na sigurno i oslanja se na ratarstvo, ali jedan domaćin iz sela Iđoš, kod Kikinde, odlučio je da napravi zaokret koji sada privlači pažnju širom regiona.

Umesto pšenice i kukuruza izabrao je drveće.

Radivoj Lagundžin danas je, prenosi rtv, poznato ime u svetu rasadničarstva, a njegov najnoviji potez ostavlja bez daha - čak 100.000 zasađenih sadnica bagrema!

Ovaj poduhvat nije samo poslovni iskorak, već i snažna poruka o značaju pošumljavanja i očuvanja prirode u Vojvodini.

- Volimo drveće i uživamo u tome da ga sadimo i uzgajamo. Bagrem je posebno zanimljiv jer ovde je prisutan vekovima i ima ogromnu vrednost. U njemu smo videli priliku da spojimo ljubav prema prirodi i mogućnost zarade - kaže Lagundžin.

Foto: Foto: Shutterstock

Njegov izbor nije slučajan. Bagrem je jedna od najkorisnijih vrsta na ovim prostorima. Odlično služi kao ogrev, čak i kada nije potpuno suv, značajan je za pošumljavanje i sprečavanje erozije, a predstavlja i ključnu biljku za proizvodnju vrhunskog meda.

- Kada procveta cela okolina oživi. Pčele ga obožavaju, a bagremov med je među najcenjenijima. To je drvo koje opstaje i kada su uslovi teški - simbol je izdržljivosti i rasta - objašnjava on.

Ova priča pokazuje da banatska zemlja, kada se nađe u pravim rukama, može da donese mnogo više od klasične poljoprivredne proizvodnje. Ideja jednog čoveka pretvara ravnicu u šumu i daje primer drugima da razmišljaju drugačije.

BONUS VIDEO