"Što je bila lepa sa'rana!" Poslednji ispraćaj za pola miliona

Smrt bližnjeg nije samo težak emotivan udarac za članove porodice, već i složen organizacijski i ozbiljan finansijski poduhvat, o kome se ne razmišlja u prvim danima tugovanja.

O tome se potegla priča i na jednom groblju u okolini Kragujevca gde su u subotu obeležene letnje Zadušnice. 

Na stolu postavljenom isred mermernog spomenika pokojnika, iznet je obilan ručak od predjela do dezerta. Stare običaje ova porodica poštuje iako u gradu mnogi samo pale sveće.

U selima, ne samo u Šumadiji, sahrane i organizacija pomena ili daća, teme su o kojima se danima priča i na neki način po njima "procenjuje" status porodice, a zli jezeci tako "tumače" i odnos članova familije prema pokojniku.  

Nije retkost da su čuju komentari: 

- Au, što je bila lepa sahrana ili Kako plače, svaka mu čast!

Neki pak nastoje da modifikuju tradiciju bez obzira na to šta će "selo da kaže" jer kad podvuku crtu, sahrana za koju malo ko ima spreman gotov novac, može da košta od 200.000 do pola miliona dinara!

Foto: Shutterstock

 

U zavisnosti od izbora opreme i broja gostiju na parastosu, poslednji ispraćaj se sve češće zator organizuje na rate. 

Ključna promena jeste premeštanje daća iz kuća i dvorišta u ugostiteljske objekte. Ova promena nije vođena željom za luksuzom, već socijalnom realnošću modernog Kragujevca, piše portal infokg.

Prosečan stan u kragujevačkim naseljima ima između 50 i 60 kvadrata. U takvom prostoru fizički je nemoguće primiti 40 ili 50 ljudi koji dolaze da izjave saučešće.

Nekadašnji model po kome je cela ulica ili zgrada učestvovala u pripremi hrane, usluživanju i pranju sudova praktično je nestao.

Ubrzan tempo rada, produženo radno vreme i otuđenje u urbanim sredinama smanjili su kapacitet zajednice za pružanje ove vrste neplaćene, fizičke pomoći.

Ugostitelji u Kragujevcu prepoznali su i ovo kao vid zarade. Restorani danas nude standardizovane, namenske menije od predjela, supe do pečenja i kolača, i sve se to ugovara u roku od nekoliko sati pošto porodica sazna vreme sahrane.

Cena po mestu u restoranu nije kao za radosne događaje poput venčanja, rođendana ili krštenja jer se za pomene uzimaju skromniji objekti, ali trošak nije zanemarljiv. 

Pitanje organizacije sahrana u Kragujevcu prevazilazi okvire privatne porodične organizacije i postaje važno javno pitanje jer pokazuje kako iznenadni, ali neizbežni životni događaji mogu trenutno da destabilizuju budžet prosečnog domaćinstva. Osim toga, običaji ili bar neki od njih pre i posle sahrane poštuju se i u gradovima, a to dodatno opterećuje ožalošćene. 

Sa druge strane Kragujevac se suočava sa stalnim izazovom širenja i održavanja grobnih mesta.

Dok su suština i potreba za dostojanstvenim ispraćajem ostale nepromenjene, ekonomska realnost je nametnula pravila po kojima se tuga danas mora precizno budžetirati.

- Grobno mesto imam, a spomenik smo za života podigli suprug i ja. Odvajam po malo od penzije za taj dan. Sve to košta. Nek se nađe deci, da me lepo isprate - pokušava da se našali starija Kragujevčanka. 

 

BONUS VIDEO