Ovo niste znali o Dragačevu i Guči: Jedan čovek i jedna žena promenili istoriju celog kraja

U Guči se ove godine održava jubilarni 65. Sabor trubača! Prema najavama organizatora, finalni program i najatraktivniji deo Sabora - izbor najboljeg trubača i orkestra zakazan je za vikend od 7. do 9. avgusta.

Do 9. avgusta ovu varoš, kao i ranijih godina, poseti više stotina ljubitelja trube, turisti iz celog sveta. 

Mnogi su, kako je ranije pisao Informer dolazili u Srbiju prvi put samo zbog ovog festivala. 

Samo zvanično ime festivala - Dragačevski sabor trubača kod nekih izaziva i zabunu, ali naziv potiče od Dragačeva, šire geografske oblasti u zapadnoj Srbiji, u čijem središtu nalazi varoš Guča. 

Gde se nalazi Dragačevo?

Dragačevo je oivičeno planinama Ovčar, Jelica, Čemerno, Troglav i Golubac. Zauzima 735 km kvadratnih i obuhvata 49 naselja, koja se nalaze u šest opština - Ivanjici, Arilju, Požegi, Čačku, Kraljevu i Lučanima. Najveći deo oblasti pripada opštini Lučani, a u njoj se nalazi i varoš Guča.  

 

Postoje brojne legende o nastanku naziva Dragačeva.

Prema jednoj ime je dobilo po reci Dragačici, dok se po drugoj smatra da je Dragačevo dobilo ime po vlastelinu Dragašu ili Dragaču. 

Foto: Z. G.

 

Istorijski podaci govore da je ova oblast bila naseljena i u doba neolita. Pronađeni su ostaci kamenih sekira, noževa i tegova za ribolov, što upućuhe da su se stanovnici naselja bavili lovom i ribolovom.

Prvi put se pominje ime Dragačevo u turskim zapisima kada je i ova oblast bila pod vlašću Turaka 1476. godine. 

Dragačevci s kolena na koleno prenose priču da su ime dobili po Nemanjićkoj vlastelinki Dragi koja je činila dobro i pomagala narodu. 

Prema pisanjima Jovana Erdeljanovića iz perioda od 1898. do 1901. godine, koliko je proveo u varošici, "ime Guča postalo je otud što se ovud po šumama narod sklanjajući od Turaka gučio i prikrivao. Drukčijeg nekakvog objašnjenja ili priče, niko ne zna".

 

Kako je nastao Dragačevski sabor trubača ?

Prvi Dragački sabor održan je 1961. godine u porti Crkve Svetog Arhangela Gavrila, ali se ta ideja saborovanja rodila godinu dana ranije.

- Entuzijasti tog vremena, inače učeni ljudi koji su se vratili sa velikih škola u malo mesto, nisu bili zadovoljni životom u Guči. Bilo je previše monotono za sve ono što su oni videli van Guče. Došlo se na ideju da se organizuje neko takmičenje, trubačko, pevačko, bilo koje, samo da se nešto dešava i da Srbija čuje za tamo neku Guču - ispričala je Marija Nerandžić iz Kulturnog centra Guča za kanal balkantrip.

U to vreme postojala su dva profesionalna orkestra koji su mogli da učestvuju u tom takmičenju. Orkestar čuvenog Desimira Perišića iz Goračića, koji je bio i pobednik prvog Sabora i orkestar Srećka Obradovića iz sela Rti.

Foto: Skymusic

 

Ali, da bi se organizovalo takmičenje, bilo je potrebno da se skupe još dva orkestra od svih tih ljudi koji su došli iz ratova i i imali čitave trube. 

Tako je čuveni učitelj iz ovog kraja, čuveni Mrde, našao neki stari motocikl, stavio na njega svoju koleginicu, nastavnicu muzike, čuvenu Stanojlu Đorđević. Njih dvoje krenuli su selima u pohode, za stare trube, ostale instrumente i po trubače.

Tako je Guča 1961. godine imala četiri trubačka orkestra pa je takmičenje, tada, lokalnog karaktera moglo da se održi. 

Od tada do danas, mnogo se štošta promenilo u propozicijama takmičenja, pa sada za finale u Guči, orkestri iz cele zemlje prvo prolaze predtakmičenja u svojim sredinama, a pobednici, kako se već ustalio izraz "dobijaju vizu" za Guču.   

 

BONUS VIDEO

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.