Ovde se štikle ne preporučuju: I još po nešto o boemskoj četvrti

Duga je oko 400 metara, ali njenom kaldrmom prošeta gotovo svaki stranac koji dođe u glavni grad Srbije!

U Skadarliji je zvanično pre nekoliko dana otvorena nova turistička sezona. I obično niko od ugostitelja ne brine da li će gostiju biti, već da li će biti mesta da u svakom trenutku prime one koji žele da sednu baš za sto u njihovoj kafani, da probaju nešto baš sa njihovog menija i zaigraju uz muzičare koji sviraju baš tu. 

I pre 200 godina na mestu gde se nalazi Skadarska ulica, nalazilo se naselje. Prvi stanovnici  pominju se oko 1825. godine. Bili su to prvo Romi, pa je ovaj kraj nazvan Šićan-mala.

Naseljavali su je potom trgovci, sitne zanatlije, ugostitelji, a neki su živeli od izdavanja kuća.

Skadarlija je prvi put na jednom planu bila ucrtana 1854. godine, a 1867. godine našla se i u planu urbaniste Emilijana Josimovića.

Foto: Beograd.rs

 

Sredinom se protezao potok, koji je bio granica između dorćolskog i palilulskog kvarta.

Kultna kafana "Tri šešira" otvorena je 1864. godine, do tada se u kući nalazila radionica za izradu šešira majstora Dimovića. Ona je bila s dorćolske strane, a "Dva jelena" pripalada je Paliluli.

Zvanično ime, Skadarska ulica dobila je sredinom 1872. godine. Samo kratko, za vreme austrougarske okupacije, bila je Ružina!

Skadarliju je do danas očuvao njen duh, kao i velikani srpske kulture, pisci, slikari i glumci koji su ovde provodili vreme. 

Sve je počelo, kažu arhivski zapisi, rušenjem kafane "Dardaneli", na mestu današnjeg Narodnog muzeja gde su se sastajali beogradski boemi. 

Novo mesto okupljanja bilo je malo niže odatle u Skadarskoj. 

Tu su održane prve igranke, svadbe, predstave beogradske opere 1908. godine..Stalni gosti skadarlijskih kafana su između ostalih bili Đura Jakšić, Branislav Nušić, Radoje Domanović, Stevan Sremac, Žanka Stokić...

Foto: Beograd.rs

 

Najpoznatija, a ujedno i jedna od najstarijih kuća u Skadarskoj ulici je kuća Đure Jakšića. Pesnik, slikar i boem u njoj je proveo poslednje dane svog života. Ovde se održavaju raznovrsni programi, od literarnih večeri, muzičkih programa do pozorišnih predstava i izložbi.

Ispred kuće se nalazi i spomenik, podignut njemu u čast. U Skadarliji je pre tri godine otrkiven i spomenik Tomi Zdravkoviću, koji je svojim pesmama upravo na tom mestu "lečio dušu" gostima. 

Današnji izgled Skadarlije delo je arhitekte Uglješe Bogunovića. Postala je i ostalo pešačko carstvo s kaldrmom i fenjerima. Dograđene su i preuređene kafane koje čekaju da ugoste i Beograđane i goste glavnog grada.  

 

BONUS VIDEO