Fenomen kod Novog Sada: Ovde ih ima najviše u Evropi (VIDEO)

Na ostacima betonskog objekta pored auto-puta u Novom Sadu nalazi se najveća kolonija belih roda u Evropi!

Baš na svetski dan roda, 24. jun, prema informacijama Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) ovde je izbrojano 75 aktivnih gnezda!

Veća kolonija ovih ptica postoji samo u gradu Alfaro na severu Španije, gde je zabeleženo oko 120 gnezda.

Sve je počelo 2014. godine kada su rode svile prvo gnezno na ovim stubovima u naselju Klisa. Od tada broj roda neprestano raste.

Foto: T. J.

 

- Očekuje se da će od kraja juna do sredine jula koloniju napustiti gotovo 300 mladunaca, koji ovde stasavaju pred svoje prvo veliko putovanje ka zimovalištima u podsaharskoj Africi. Dužina puta koji  rode pređu je oko 12.000 kilometara u jednom smeru. Dok to dugo i iscrpno putovanje traje, rode bivaju izložene raznim opasnostima, pa često i stradaju - napominju u DZPPS.

"Ubijaju" ih kratki spojevi na električnim žicama, gubitak povoljnih vlažnih i travnih staništa, a stradaju i u krivolovu.

 

Naročito su, ističu, ugrožene mlade rode koje se ne vraćaju u svoje gnezdilište u prve dve godine, odnosno dok ne dostignu polnu zrelost. Tokom te dve godine one uglavnom lutaju po Africi.

Samo jedna od deset mladih roda uspeva da se vrati na mesto izleganja posle tri godine.
- Fascinantan prizor tolikog broja belih roda u gnezdima na jednom mestu postaje još fascinantniji kada znamo koliki put rode prelaze da bi se ovde gnezdile i koje sve opasnosti izbegnu one koje uspešno dođu. To nas još više obavezuje da se ova kolonija očuva kao velika prirodna vrednost - poručuje Uroš Stojiljković iz DZPPS-a.

Uspeh ove kolonije ima i drugu stranu. Rode koje se gnezde na obodu Novog Sada značajan deo hrane pronalaze na gradskoj deponiji, ali i na ostacima nekadašnjih vlažnih staništa duž Dunava. Ritovi, bare i plavne livade, koji su vekovima bili njihova prirodna hranilišta, danas su uglavnom nestali pod pritiskom urbanizacije i intenzivnog korišćenja prostora.

- Kolonija od 75 gnezda pokazuje koliko je priroda sposobna da se prilagodi čoveku, ali i koliko je čovek dužan da sačuva ono malo prirodnih staništa koja su joj preostala - zaključuje Stojiljković.