Gastro-čudo iz Majdanpeka: Burek iz poslastičarnice putuje do Beča, Italije, Azejberdžana

Verovali ili ne u najstarijoj majdanpečkoj poslastičarnici najlepši je i najukusniji burek!

Majstor Rahel, Goranac, koji je zanat učio od svog dede i oca, danas sa sestrom Lidijom, nije preterivanje, pravi doručak za ceo grad.

Ovde dolaze rudari, i oni koji izlaze iz treće smene i oni koji odlaze u prvu. Pojede se burek, popije kafa, pravi limunada, i na kraju uvek "legne" i baklava. To su jedini slatkiši koji se ovde služe. 

Za tajnu najukusnijeg bureka, zaslužna je porodica Kaljoši koja je Majdanpek kao svoj dom odredila još pre sedam decenija. Danas su Rahel i Lidija, treća generacija koja svoju rcepturu nasleđenu od dede Šukrije,vešto i vredno primenju u pripremi ovog specijaliteta za koji se
nadeleko čulo.

Foto: V. J.

 

Svako jutro počinje gotovo isto. Kvalitetno brašno, voda, ulje, vešte ruke iskusnog majstora Rahela. Kore se razvlače, da budu kako kaže, "ultra tanke". Nadev pažljivo priprema i raspoređuje a onda se svaka kora posebno uvija i sve završava u peći iz koje izlazi burek zlatne boje i hrskavih korica.

Foto: V. J.

 

- Zanat sam nasledio od dede Šukrije. On je u Majdnapek došao davne 1949.godine kada je bilo samo dve ulice. Tada se tek grad formirao. Dolazili su ljudi iz različitih krjeva u potrazi za poslom. Moji su došli sa Kosova, sa Šar plaine iz sela Globočica tamo su poznati majstori polsastičari i buregdžije. Kako se ovde širio grad moj deda je menjao lokacije. Da bi došao do svog lokala, snalazio se i mučio. Naš sladoled je tada bio najpoznatiji u okolini. Deda, natovaren termosima sa limunadom i sa sladoledom prelazio je po 30 kilomerata peške do ovdašnjih obližnjih sela i prodavao. Danas imamo svoj mali lokal - priča nam Rahel.

 

Foto: V. J.

 

Navikao se na noćni rad jer, kaže, zna da to mušterije cene. I to ne samo ovde u Majdanpeku.

- Nedeljom, kada dolaze ljudi iz Beča malim mini busom kućama, mi obavezno imamo narudžbine da se ponesu po 20 do 30 bureka. Nose ih u Beč, u Italiju, jedna medicinska sestra je nosila u Azejberdžan! Da ne prčam o majdnapečkoj deci koja su na studijama ili oni koji su završili i zasnovali porodice - uvek prvo svrate ovde, pozdravimo se uz burek, limunadu...Svi smo ovde prijatelji, srodili smo se nekako sa svima - nastavlja Rahel.