Gledao je smrti u oči nebrojano puta, a danas se slomio: Svi su izašli da pozdrave Mikulu (VIDEO)

Posle 35 godina provedenih u službi, u kojoj je bezbroj puta bio tamo gde je bilo najteže i najopasnije, užički vatrogasac Milan Đuričić, koga kolege i prijatelji zovu Mikula, danas je svečano ispraćen u penziju!

Kolege iz Vatrogasno-spasilačkog bataljona priredile su mu nesvakidašnji ispraćaj - sa jedne strane vatrogasna vozila, a sa druge njegove kolege, među kojima su bili i oni sa kojima je delio najteže trenutke, ali i prijateljstva koja traju decenijama.

Milan kaže da nije očekivao da će oproštaj biti toliko emotivan.
- Bilo je dosta kolega, i sadašnjih i onih koji su već u penziji. Jako sam emotivno doživeo sve to - kaže Milan.
Za 35 godina službe iza njega je ostalo mnogo intervencija, ali i brojna priznanja. Nosilac je više državnih, gradskih i drugih priznanja, među kojima i ordena ruske federaciji ili njihovog Mcsa.

Među poslednjima i najdražima su Zlatna značka i zahvalnica povodom Dana Sektora za vanredne situacije, 17. septembra ove godine.

 

 

Ipak, nijedno priznanje ne može da izmeri ono što jedan vatrogasac ostavi iza sebe. Jer njihov posao počinje upravo tamo gde se drugi povlače. Dok većina beži od vatre, dima, ruševina i opasnosti, oni ulaze u njih, rizikujući sopstveni život kako bi spasili tuđi. 

Milan je za 35 godina video mnogo toga. I lepog i ružnog. Ipak, kaže da su mu najteže padale saobraćajne nesreće u kojima je bilo stradalih.
- Najteže su mi uvek padale saobraćajne nesreće sa stradalima. Bilo je i onih kada sam morao da intervenišem i da spašavam bliskog srodnika - kaže Milan.

Bio je na mestima velikih tragedija i van Srbije. Jedna od intervencija koja mu se posebno urezala u sećanje bila je u Grčkoj, tokom velikog požara na Svetoj Gori.
- To je bio jedan od onih požara kada znate da ste učinili sve, a ne možete da ugasite vatru. Zajedno sa monasima smo se pomolili, a onda je sutradan pala kiša i ugasila požar - priseća se Milan.

Bio je i u Donjoj Jablanici u Bosni i Hercegovini, nakon katastrofalnog klizišta u kojem je stradalo 19 ljudi, kao i na gašenju velikih požara u Deliblatskoj peščari i Kraljevu.
A njegova prva intervencija bila je takva da bi možda nekog drugog zauvek odvratila od ovog posla. U Užicu je u stanu u jednoj zgradi u požaru je stradala starija žena.

- Bilo je mučno. Ali sam tada rekao sebi da ću nastaviti da radim ovaj posao i da spasavam živote, jer je jedan spašen život najveći uspeh i najveća nagrada - kaže Milan.

I jeste. Za 35 godina službe bilo je mnogo teških trenutaka, ali i mnogo razloga za ponos. Jedan od njih posebno će pamtiti - učešće u vatrogasnoj ekipi iz Užica koja je ove godine predstavljala Srbiju na Vatrogasnoj olimpijadi u Austriji i osvojila bronzanu medalju.

Sada, kada skida uniformu posle tri i po decenije, Milan iza sebe ne ostavlja samo posao. Ostavlja godine provedene uz ljude sa kojima je delio strah, odgovornost, umor, ali i trenutke kada se iz intervencije vraćalo sa saznanjem da je nečiji život spašen.

I zato njegov odlazak u penziju nije samo kraj jedne karijere. To je kraj jednog velikog profesionalnog poglavlja čoveka koji je 35 godina bio spreman da, kada svi drugi beže od opasnosti, krene prema njoj.