Drina brine ribolovce: Gde će riba prezimiti?

Reka Drina posle dugog perioda niskog vodostaja približava se zimskom režimu, a za riblji svet reke počinje potraga za dubljim i mirnijim delovima korita.

Takvih mesta, međutim, nije lako pronaći kao nekada. Eksploatacija šljunka i stalne promene rečnog dna utiču na prirodna staništa, pa se postavlja pitanje gde će riba provesti predstojeću zimu. Loznički sportski ribolovci ukazuju da su pojedini tradicionalni zimovnici očuvani, ali da se izgled podvodnog dela Drine menja iz godine u godinu.

Iza reke je leto koje su obeležili visoke temperature, dugotrajno nizak vodostaj i nepovoljni uslovi za riblji fond. Manje vode i smanjena količina rastvorenog kiseonika dodatno su otežavali život ribama, dok su ribolovci morali da se prilagođavaju uslovima na terenu. Dolazak hladnijih dana doneo je izvesno poboljšanje, ali su otvorena pitanja očuvanja staništa i zimskih skloništa, piše prpress.

Dragoslav Polić, predsednik Gradske organizacije sportskih ribolovaca "Drina" iz Loznice, kaže da su na ovom delu reke poznata dva zimovnika za koja veruje da će i ubuduće pružati sigurno utočište ribi.

- Jedan je na Branjevu, gde je voda tokom zime duboka tri do četiri metra. To je tradicionalni zimovnik koji postoji godinama. Drugi se nalazi kod nekadašnje crpne stanice fabrike "Viskoza", u kanalu kojim se fabrika snabdevala tehničkom vodom. Tu ljudi pecaju tokom cele zime, što pokazuje da se riba zadržava na tom mestu. Verovatno ima i novih zimovnika, ali se konfiguracija rečnog dna stalno menja - objašnjava Polić.

Foto: T.J.

 

Upravo te promene predstavljaju jedan od problema na koje ukazuju poznavaoci Drine. Iskopavanje šljunka menja dubinu i oblik korita, a samim tim i uslove u kojima se riba kreće, hrani i pronalazi zaklon. Polić ističe da, nezavisno od pitanja zakonitosti eksploatacije rečnog materijala, njene posledice po izgled rečnog dna ne mogu biti zanemarene.

I dok se postavlja pitanje gde će riba prezimiti, na obalama Drine i dalje ima pecaroša. Jesenja sezona donosi drugačiji ulov od letnjeg. Trenutno je posebno aktuelan lov štuke, a na udicama se nalaze i skobalj, jez i bela riba. Među njima je i zelenka, koja je u ovom delu Podrinja dobro poznata generacijama ribolovaca.

Da ove sitne ribe ima u velikom broju, pokazalo je i nedavno takmičenje održano na Branjevu. Na obali su se okupili i najmlađi učesnici, koji su prve ribolovačke veštine isprobavali upravo pecajući zelenku. Prema Polićevim rečima, najuspešniji takmičar ostvario je ulov od oko osam kilograma.

- Posebno je lepo videti decu sa malim štapovima, kako uče da pecaju. Zelenka je za mnoge prva riba koju ulove, kao što je to bilo i ranijim generacijama. Na sreću, još je ima u izobilju – kaže Polić.

Međutim, bogatstvo ribljeg fonda ne zavisi samo od prirodnih uslova. Važni su i poštovanje ribolovnih propisa, zaštita vrsta u vreme mresta i sprečavanje nedozvoljenog izlova. Polić navodi da je tokom perioda niskog vodostaja primećeno manje aktivnosti ribolovaca koji koriste mreže. Objašnjava da se takav način izlova najčešće vezuje za promene nivoa vode, odnosno njen porast i opadanje.

Za sportske ribolovce predstojeći meseci donose i zakonska ograničenja. Pojedine vrste imaju utvrđene periode zabrane lova kako bi im se omogućio nesmetan mrest. Među njima je i štuka, čiji lovostaj počinje 1. februara i traje do 1. aprila. Po isteku zabrane loznički ribolovci tradicionalno organizuju "Štukijadu", takmičenje koje okuplja ljubitelje ribolova.

Drina je decenijama jedno od najprepoznatljivijih ribolovnih područja zapadne Srbije. Ipak, njeno prirodno bogatstvo ne podrazumeva se samo po sebi. Posle sušnog leta, predstojeća zima biće još jedan ispit za riblji fond, naročito na delovima reke gde su promene korita izmenile uslove za prezimljavanje. 

 

 

BONUS VIDEO