VIŠE OD 10 GODINA PRAVIO "KNJIGU KORENA" SVOJE PORODICE! Deda Boža iz Majdanpeka do detalja proučio porodično stablo familije Krajničan, A SVOJE ŽIVTNO DELO OSTAVIĆE UNUKU (FOTO)

Iako je duboko zagazio u osmu deceniju života, bez mnogo škole ali sa velikim životnim iskustvom, Božidar Krajničan (79) iz Majdanpeka jedan je od malobrojnih koji se svrstava u istinske hroničare jednog vremena

Koliko je važno znati svoje poreklo, odakle potiču koreni porodice, davno je shvatio čika Boža, koji je više od decenije tragao za informacijama o svom poreklu slagajući ih hronološki u svoju zbirku - "Knjigu korena".

Izučavajući porodično stablo Krajničana, ovaj mudar čovek kaže da život za njega jedino ima smisla ukoliko ovako nešto deci ostavi iza sebe.

Božidar Krajničan svoju porodicu smatra jednom od najstarijih u Majdanpeku. Rođen je u gradu rudara a odlaskom na odsluženje vojnog roka u Vranje, upoznao je i u Majdanpek doveo svoju vranjanku Budimku sa kojom je proveo predivnih 57 godina braka. Obeležili su zlatnu a sva je prilika kako i sam Boža kaže, da će za tri godine proslaviti i dijamantsku svadbu. Radni vek proveo je kao i mnogi majdanpečani radeći na Površinskom kopu Rudnika bakra  Majdanpek kao vozač teških vozila, ali svoje korene ne zaboravlja. 

Foto: V. J.

Poreklo vuče iz susedne Rumunije, tačnije iz mesta zvanog Bošnjak iz Nove Moldave, odakle su daleke 1844. godine obnovom rudničkog otkopa trbuhom za kruhom došle mnoge majdanpečke porodice. Grad rudara je tada bio stecište mnogih naroda i narodnosti različitih veroispovesti koje je rudarenje na ovim prostorima spojilo i naučilo životu u slozi i bez različitosti. 

Majdanpek je tada bio multinacionalna sredina. Pored Rumuna kojih je bilo najviše, gotovo pedeset posto populacije, naselilo se i dosta Poljaka, Čeha, Mađara, Bugara, Nemaca... pa se otuda danas u ovom gradu mogu čuti najrazličitija prezimena poput Krajničan, Jasenski, Rudolf, Vagner, Dragošan...

- Tada je to bila prosta i najjeftinija radna snaga. Dolazili su ljudi iz najrazličitijih krajeva, radili uglavnom kao jamski radnici, rabadžije za prevoz građe, ćumurdžije koji su pravili ćumur za tadašnju topionicu rudnika i zidari. Zasnivali su tu svoje porodice i uglavnom ovde i ostajali. Jedan od njih bio je i moj čukundeda Đorđe i baba Kalina Krajničan koji su 1852. godine iz Nove Moldave iz susedne Rumunije tadašnje Austrougarske prebegli i na daskama preplivali Dunav i došli u Majdanpek. Čukundeda je našao zaposlenje u rudniku, tu su osnovali porodicu i izrodili jedanajstoro dece. Moj pradeda Mojsij, je četvrto dete od koga praktično moja porodica Krajničan vodi poreklo. Radio je kao jamski radnik u Rudniku bakra Majdanpek gde je u svojoj pedesetoj godini i tragično nastadao - priča Božidar.

Foto: V. J.

Prikupljanje podataka o svakom članu porodice ponaosob, pribavljajući datume rođenja, izvode iz knjiga rođenih nimlao nije bio lak posao. Božidar je do svega toga uglavnom dolazio uvidom u Crkvene spise sobzirom na to da je dugo godina bio predsednik Crkvenog odbora ali i uvidom u arhivu majdanpečkog Muzeja.

- Koliko je pažljivo i predano radio u nameri da deci ostavi ovu bogatu zaostavštinu vezanu za porodično poreklo, Boža je noći i noći provodio slažući podatke do najsitnijeg detalja. Za to je trebalo imati puno ljubavi i strpljenja da bi se taj trud isplatio a da pritom sve bude autentično i potkrepljeno istinitim činjenicama - kaže supruga Budimka, i podseća da je ovaj starina u nameri da otrgne od zaborava a ujedno deci dočara kako je nekada bilo, sam uradio maketu porodične kuće u kojoj je rođen kao i majdanpečke crkve u koju je još kao dete odlazio i za koju ga i dan danas vezuju lepe uspomene. Kasnije je za veliki doprinos i zalaganje u obnovi i renoviranju majdanpečkog hrama Sv. Apostola Petra i Pavla odlikovan Ordenom Svetog Save trećeg stepena od Svetog arhijerejskog Sinoda SPC i njegove svetosti, tadašnjeg patrijarha Pavla.

Inače, koliki je vernik i pravoslavac toliko je i veliki poštovalac tradicije srpskog naroda, Božidar Karjničan je kao predsednik podružnice Udruženja solunskih ratnika i potomaka u Majdanpeku, vrlo često predvodio delegacije i na važne datume odlazio i obilazio grobove ratnika iz ovoga kraja na ostrva Vido i Krf.

Foto: V. J.

Danas, kako ih u Majdanpeku popularno zovu deda Boža i baba Buda, svojim unucima i deci iz komšiluka pricaju o svemu iz prošlosti. Vrlo često i svima ostalima koji ih posete u nameri da saznaju nešto vise o životu žitelja starog Majdanpeka. Od sina Slobodana i ćerke Rade imaju tri unuka i tri praunuka. Deda Boža je s ponosom u svoju knjigu korena trenutno na poslednjem mestu ispisao ime svoje praunuke male Krune, a kako sa radošću kaže, to neće biti zadugo. Za koji dan pored nje će se naći ime još jednog naslednika.

Ovu svoju zaostavštinu velike vrednosti za jednu porodicu, knjigu porodičnog porekla, u koju je uložio više od deset godina rada, planira da ostavi unuku Željku, u nadi da će se ona prenositi sa kolena na koleno i zauvek ostati u porodici Krajničan.