(FOTO) OD DEČAKA S PARALIZOM DO NAJVEĆE NARODNE ZVEZDE: Zna ga svaka srpska kuća, a on posle svirke - PRAVO NA NJIVU!

Malo ko je kao Milanče Radosavljević svojim pesmama zavirio u sokake, vinograde i ljudsku dušu

U njegovim stihovima opevana je Kolubara, žene plave kose i kućno ognjište. Ali da bi postao pevač kog vole sve generacije Milanče je prošao težak životni put. A oni hitovi koji krase ovu muzičku legendu, zna ih svaki zemljoradnik, zanatlija i gazda su "Dao bih ovo malo života", "Jedna žena plave kose", "Za ljubav sam mladost dao", kao i "Anđelija ti si srcu najmilija".

- Ja sam vam ratno dete. Moja majka je 1944. godine pobegla preko dva brda u Vranić i mene tu rodila. Od oca sam nasledio talenat za muziku, on je svirao sve instrumente osim harmonike i iako smo bili siromašni, u našoj kući je uvek bilo veselo - kaže Milanče Radosavljević, pevač iz naroda.

Foto: RINA

Retki su oni koji znaju da je Milanče Radosavljević rođen sa paralizom šaka i da one dugo nisu normalno funkcionisale i upravo to je bio razlog zašto niko od učitelja harmonike nije hteo da ga primi u svoju školu kad je kao dečak obilazio mnoge od njih ne bi li mu ko pokazao po neku notu.

- Sećam se da sam nekoliko puta pitao jednog istog učitelja, Dragan se zvao, da me primi u školu za harmoniku i on nije hteo, govoreći mi da ne mogu normalno ni kašiku da držim, a ne da sviram instrument. Ali meni kao da je neko ugradio čip, samo sam hteo da se bavim muzikom i nisam odustajao. Uz puno truda i odricanja postao sam harmonikaš, ali i pevač. Na moju radost, ali i onih koji moje pesme slušaju godinama unazad - seća se Milanče.

Foto: RINA

Iako je mogao da bira stranu sveta na kojoj će živeti, odlučio je da ostane u mestu Barič kod Obrenovca,  gde je od svog muzičkog dinara sagradio kuću, a osim što je dokazano dobar pevač on je napravio i brojne poljoprivredne mašine koje mu koriste pri radu na imanju od kog ne beži.

Foto: RINA

- Sve što sam zarađivao uložio sam u kuću, jedna svirka - kupim prozor, od druge kupim vrata i sve tako u krug dok se žena i ja nismo skućili. Imanje nikad nisam zapostavio, znao sam nekad da  u četiri ujutru dođem sa svirke, a  ustanem u šest sati, sa radnicima oberem kukuruz. Sad držim oko 40 ovaca i ovnove za priplod. Sa svojih desest prstiju napravio sam spravu za razbacivanje đubreta, kao i grtalicu za sneg koja se prikači za traktor i od tih mašina jedino nemam kombajn - ponosno priča Milanče.