TAMO SE NE IDE BEZ GLOGOVOG KOCA I BELOG LUKA! Tajnovita zdanja na kojima se noću okupljaju demoni! U Srbiji ih je bilo više od 7.000!

Po narodnom verovanju vodenicu je sagradio Bog, ali je đavo znao tajnu čeketala i zato je ona jedina zajednička tvorevina dve moćne sile - dobra i zla

Legenda kaže da su se u noćnim satima u vodenici okupljali vampiri, vile i druga natprirodna bića, pa su tako seljani kad padne mrak ka vodenicama retko zalazili bez glogovog štapa i čena bela luka. I iako je ovaj strah neutemljen, u srpskom narodu ostao je da živi vekovima.

- Vodenice su u narodnoj svesti tajnovita zdanja sazdana između Boga i onoga sveta. Zato postoji mišljenje da se demoni tamo okupljaju i da su noću najaktivniji i njaviše mogu nauditi čoveku. Uvek su se noću zaobilazile baš iz tih razloga, iako je poprilično jasno da vile ne igraju kolo u vodenici, ali to narodno verovanje ostalo je jako ukorenjeno u pojedinim delovima Srbije - priča etnolog Snežana Ašanin.

Foto: RINA

 Verovanja u misterioznost vodenica ostala je i do danas iako ih je u Srbiji svakim danom sve manje.

- Strah je često proizilazio jer su često bile napravljene na izdvojenim mestima, na potoku u šumi, često su to u prošlosti bile i nepristupačne lokacije do koji se moralo namučiti kako bi se stiglo - kaže Snežana.

VODENIČNI KAMEN U MIRIJAĆIMA I DALJE SE OKREĆE: Verica je jedina u Nadibru koja i dalje melje brašno! (FOTO)

 Ali, ako pitate nekog od starih vodeničara da li veruju u ove priče uglavnom ostaju rezervisani, a neki često kažu da su priče o vampirima i vilama pokrenuli upravo vlasnici vodenica kako bi je u noćnim satima spasili od pljačkanja i obijanja.

Foto: RINA

 - Decenijama unazad radim za vodeničkim kamenom i nemam strah, mada retko u noćnim satima i dolazim na potok - otkriva vodeničarka Sovija Marković iz Bajine Bašte.

 Obavijene su bile i zauvek će ostati obavijene velom tanovitisti. Prema jedinom ikada napravljenom popisu vodenica iz 1867. godine u Srbiji je bilo 7510 potočara, a najviše u užičkom kraju, čak više od 100. Na meljavu je dolazilo na hiljade meštana okolnih sela, ali po danu i vodenički kamen neprestano se okretao.