POSLE 100 GODINA PELIKANI NA DUNAVU U SRBIJI! Pogledajte neverovatan prizor! (VIDEO)

Dunav je ove godine prava oaza za ptice. Pored labudova, sive čaplje i pataka od skoro su počeli da stižu i pelikani.

Reč je o kudravim pelikanima koji su na ovim prostorima poslednji put viđeni pre stotinak godina. Kako javlja Zamediatelevizija, ima ih duž Dunava na više lokacija a nekolicina njih utočište je našla kod Mihajlovca.

Pelikan je jedna od najugroženijih vrsta ptica. To je poznati kudravi pelikan, čije je naučno ime Pelecanus crispus.

Kudravi pelikan je najveći od svih pelikana. Izvanredan letač, odličan plivač, nenadmašan ribolovac. Ispod više od pola metra dugog kljuna visi neobična kesa, jedinstvena u ptičjem svetu. Veruje se da tu pelikan čuva zalihe ulovljene ribe. Zapravo, kesa je pre svega “ribolovački alat”, pomoću nje ptica lovi ribu u plitkoj vodi, pošto je pelikan jedina ptica-plovuša koja ne može zaroniti. Iz kese hrani mlade, njome se hladi za vreme vrućih letnjih dana, piše Kaledioskop media.

Istraživanja su pokazala da pelikani gnezde isključivo na malim plovećim tresetnim ostrvima, poznatim kao “arbunosi”. Ostrva su nastajala zimi, od odumrlih trsova barske trave i trske, dejstvom vetra i talasa. Na odabranom ostrvcetu ili na više njih, pelikani grade svoja gnezda. Nakon završenog gnežđenja, plodna tresetna podloga, dodatno nađubrena izmetom pelikana, odmah obraste bujnom trskom, tako da ostrvce više nije pogodno za pelikane i oni dogodine moraju da traže novo.

Veličanstvena pojava pelikana, njihova privrženost gnezdilištima, mirno i bezazleno ponašanje, kao i veština u ribolovu, uslovili su da oni budu veoma omiljeni. Naročito njihov trud kod ishrane mladih budi plemenita osećanja kod ljudi. Zato su pelikani veoma prisutni u svakodnevnom životu čoveka.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.